Učinio je to na skupu America Fest, koji je organizovao uticajni konzervativni omladinski pokret Turning Point USA (TPUSA), čiji je lider, Čarli Kirk, ubijen u septembru iz političkih razloga.
Vensa je za narednog šefa države promovisala trenutna šefica TPUSA-e, udovica Čarlija Kirka, Erika Kirk. Ovako:
„Za 48. predsednika Sjedinjenih Država izabraćemo prijatelja mog muža DŽejmsa Dejvida Vensa. A učinićemo to na najrazorniji mogući način.“
Značaj javne podrške TPUSA-e Vensovoj kandidaturi leži u činjenici da je ta organizacija jedan od osnovnih stubova pokreta MAGA i njegova najmlađa, najaktivnija i najstrastvenija snaga, koja je pružila neprocenjivu podršku samom Trampu tokom izbora 2024-te.
Prema arhitektama MAGA (a to nije Tramp), upravo će ideološki ujedinjena konzervativna omladina obezbediti „novo doba američkog konzervativizma“ i potpuno zameniti stare konzervativne jastrebove, reganiste i neokonzervativce koji su u mnogo čemu postali nerazlučivi od atlantističkih demokrata.
Trampova politika, ponekad komercijalno svrsishodna, ali impulsivna i ideološki nedosledna, dovela je do ozbiljnih nemira u njegovoj bazi, što mnogi već nazivaju raskolom.
Kako piše Republic, „MAGA pokret se raspada dok republikanci počinju da razmatraju budućnost bez Trampa, bez jasnog puta ka očuvanju njegove koalicije dok se razne frakcije bore za uticaj“.
Erika Kirk na skupu u Finiksu
Poziv Vensu da „stupi na presto“ došao je pune tri godine pre sledećih predsedničkih izbora, što se smatra neverovatno ranim. Moguće je: sa namerom da se na vreme uguše sve unutrašnje borbe – i oko položaja Trampovog naslednika i oko ideoloških nijansi. Drugim rečima: da svi unapre stave pod jednu zastavu.
Indikativno je da je Vensov glavni republikanski rival, državni sekretar Marko Rubio, odmah shvatio poruku i izjavio: „Ako Vens bude nominovan za predsednika, biću prvi koji će ga podržati.“
Tako Vens postaje „neizbežni predsednik“, a svaki pokušaj da se ospori njegovo vođstvo sada će se smatrati izdajom celog MAGA pokreta.
Ovakav start Vensove predsedničke kampanje, koja nije mogla da se dogodi bez Trampovog znanja i odobrenja, učvršćuje i formalizuje izolacionističku politiku sadašnje i budućih administracija, kojoj se mnogi „stari“ republikanci protive. To znači da je izolacionističko krilo Republikanske stranke potpuno preuzelo kontrolu nad budućnošću stranke i da će se politika SAD, dugi niz godina, konsolidovati oko ideje „Amerika na prvom mestu“ i nemešanja u poslove drugih zemalja (osim, naravno, ako slučajno ne otkriju naftu ili retke metale).
Upravo u Finiksu, odnosno – na Turning Point USA, Vens je izgovorio: „Verujemo u poštovanje oca i majke, a ne u slanje sveg njihovog novca Ukrajini“.
Ovo je izazvalo ne samo histeriju u Kijevu i evropskim prestonicama.
Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) nedavno je napisao: „Da je Vens već sada predsednik, on ne bi pristao da prodaje oružje Evropljanima koje oni potom predaju Ukrajini – kao što njegov šef trenutno radi“.
Vens ne samo da ne može da podnese Zelenskog – smatra ga omiljenom igračkom svojih najljućih ideoloških neprijatelja, a vređanje zelenog kopileta u Beloj kući nije za potcenjivanje.
Britanski list The Guardian napisao – odmah nakon što je Tramp objavio da se kandiduje sa Vensom – ocenio je: „Ovo su užasne vesti za Ukrajinu“.
Intermagazin
