U savremenoj liturgijskoj praksi, jutrenje Velike subote se služi već uveče na Veliki petak. Vernici se okupljaju pred Hristovim grobom, držeći sveće i okruženi mirisom tamjana, učestvuju u simboličkom obredu Hristove sahrane. Ovaj čin ne označava kraj, već početak pobede nad smrću, jer Crkva već tada nagoveštava radosnu vest Vaskrsenja.
Verujući u Hristovo obećanje da će trećeg dana vaskrsnuti, vernici se mole, celivaju plaštanicu koja je prethodnog dana izneta u hramove i, uz pojanje horova, dočekuju svetlost Uskrsa. U Jerusalimu, vernici se okupljaju u Crkvi Hristovog groba, gde se svake godine na Veliku subotu dešava čudo Silaska Blagodatnog ognja, događaj koji simbolično najavljuje svetlost Vaskrsenja.
Običaji i verovanja vezana za Veliku subotu
Velika subota se smatra danom završnih priprema za proslavu Vaskrsa. U mnogim domovima se tada sprema praznična trpeza, uređuje kuća, a u nekim krajevima Srbije – poput istočne Srbije – farbaju se i jaja, posebno crvena, kao simbol krvi Hristove i večnog života.
U Homolju se tradicionalno mesi vaskršnjak, kolač okićen bosiljkom, dok se u jugoistočnom Banatu prave posebni kolačići koji se nakon večernjeg bogosluženja nose na grobove, gde se prelivaju vinom i ukrašavaju cvećem i tamjanom.
Na ovaj dan se ne obavljaju poslovi na polju, a žene izbegavaju ručne radove. Veruje se da bi se Velika subota trebalo posvetiti molitvi i dobročinstvu – smatra se da je svaki iskren gest dobrote na ovaj dan posebno blagosloven.
Narod ovaj dan ponekad naziva i „zavalita subota“, jer se veruje da treba pomoći nekome kome je teško, ili učiniti milosrdno delo kako bi „nekome krenulo u životu“.
Da li se posti na Veliku subotu?
Iako je subota u pravoslavnoj tradiciji dan kada se ne posti strogo, tokom Velike subote važi posebno pravilo – dan se provodi u strogoj uzdržanosti, isto kao i Veliki petak. Mnogi vernici tada ne koriste ulje i hrane se potpuno posno, u znak poštovanja prema Hristovom boravku u grobu.
Ova subota je ujedno i poslednji dan Velikog posta, čime se završava period pripreme za najvažniji hrišćanski praznik – Vaskrs, dan pobede života nad smrću.
Izvor: Nova
