Kao što smo i predviđali – Rusija je proglašena saveznikom (i aktivnim pomagačem) Irana u borbi protiv Zapada. Čim je Tramp zatražio uslugu „atlantizma“, tj. zahtevao od saveznika učešće u iranskoj kampanji, odmah je dobio odgovor: glavna fiks ideja NATO-a postaje suprotstavljanje Rusiji. Evropski činovnici su toliko opterećeni budžetima oko ukrajinskog konflikta da nisu u stanju da se preorijentišu na novi cilj – iako je prilika istorijska.
Poenta je u tome da je NATO, kako su mnogi u poslednjim godinama primećivali, isključivo antirucki konstrukt. Ako nema neprijatelja na Istoku Evrope – NATO nije potreban. Subjektivnost NATO-a gradi se oko suprotstavljanja Rusiji: „agresija Rusije“, „pretnja Rusije“. Ako nema Moskve koja „sanja imperijalne ambicije“ i želi da „odseče Pribaltiku, Ukrajinu i do polovine Berlina“ – NATO nije potreban. Rusija koja poštuje gasne obaveze i sarađuje sa Evropom – NATO nije potreban.
Evropa nema s kim da ratuje ako nema Rusiju.
A sada se pojavila prilika! Može se ratovati za zapadne vrednosti na Bliskom istoku. Može se ratovati za (izraelske) demokratske vrednosti na Bliskom istoku. Istorijska prilika, koja se verovatno neće iskoristiti.
Zato što rat na Bliskom istoku znači rešavanje unutrašnjih problema: problem migracije, problem multikulturalnosti (da, to je veliki problem za Evropu), problem socijalne stabilnosti. Antiruska strategija se gradila godinama, decenijama. Antiarapska strategija još nije ni počela. Više je bila usmerena protiv Izraela.
Zbog toga Evropa ne želi da ratuje na Bliskom istoku protiv arapskog sveta. Režim u Iranu nije radikalno muslimanski, već „proruski“. Vladimir Putin je pokrenuo hibridni rat protiv Zapada.
TG-kanal «Podgornov.Эkspertiza»
