Veliki broj ljudi ima pravo na državljanstvo, a da toga nisu svesni. Često se radi o situacijama gde su roditelji, bake ili deke rođeni u Srbiji, ali potomci nikada nisu pokrenuli postupak. Upravo zato je važno razumeti kako dobiti državljanstvo Srbije i koje uslove je potrebno ispuniti.

U nastavku teksta objašnjavamo precizno ko ima pravo, koji su zakonski uslovi i kako izgleda kompletna procedura u praksi.

Kategorije lica koja mogu steći državljanstvo po poreklu

Državljanstvo po poreklu zasniva se na principu „krvnog prava“, odnosno veze između roditelja i deteta. Drugim rečima, državljanstvo ne zavisi od mesta rođenja, već od porekla.

Pravo na državljanstvo Srbije po poreklu imaju lica koja mogu dokazati vezu sa državljanima Srbije kroz direktnu porodičnu liniju.

Dakle, pravo imaju: deca čiji su roditelji državljani Srbije (dete automatski stiče državljanstvo); deca rođena u inostranstvu sa jednim; roditeljem državljaninom; potomci srpskih državljana, uključujući unuke i pripadnici srpskog naroda bez prebivališta u Srbiji

Deca rođena u inostranstvu mogu steći državljanstvo prijavom do 18. godine, a u određenim slučajevima i do 23. godine

Važno je razumeti da ovaj osnov važi i za kasnije generacije, pod uslovom da postoji dokumentacija koja potvrđuje poreklo.

Zakon jasno predviđa da se državljanstvo i srpski pasoš stiče po osnovu porekla ako postoji dokaziva veza sa pretkom po pravoj liniji.

Posebni uslovi za dijasporu i potomke

Za razliku od klasičnog postupka prijema u državljanstvo, gde se traži boravak u Srbiji i dodatni administrativni uslovi, državljanstvo Srbije po poreklu ima značajno pojednostavljen režim za dijasporu i potomke iseljenika.

Zakon prepoznaje činjenicu da veliki broj ljudi vodi poreklo iz Srbije, ali nikada nije živeo na njenoj teritoriji. Upravo zato su uslovi prilagođeni toj situaciji: Ne traži se stalni boravak u Srbiji – možete podneti zahtev i ako živite u inostranstvu, bez obaveze preseljenja ili prijave prebivališta; Dozvoljeno je dvojno državljanstvo – ne morate se odricati postojećeg državljanstva, što je čest uslov kod drugih pravnih osnova i Nema zahteva za dužinu boravka – za razliku od naturalizacije, gde se traže godine boravka, ovde taj uslov ne postoji

Zakon o državljanstvu jasno predviđa da iseljenici i njihovi potomci mogu steći državljanstvo na osnovu porekla, čak i ako je njihova jedina veza sa Srbijom porodična linija.

U praktičnom smislu, to znači sledeće: ako možete dokazati da vam je roditelj, deda ili drugi predak bio državljanin Srbije, imate osnov da podnesete zahtev, bez obzira gde trenutno živite.

Iako je postupak pojednostavljen, postoje osnovni uslovi koje morate ispuniti.

Najvažniji su: da ste punoletni (18 godina); da imate poslovnu sposobnost i  da podnesete izjavu da Srbiju smatrate svojom državom.

Za većinu lica iz dijaspore ne postoji obaveza odricanja od drugog državljanstva, što je značajna prednost u odnosu na druge pravne osnove.

Kako izgleda procedura korak po korak

Proces se odvija kroz nekoliko jasno definisanih faza koje je važno razumeti unapred: Prikupljanje dokumentacije – najzahtevniji i vremenski najduži deo; Podnošenje zahteva – lično ili preko konzulata; Provera podataka – administrativna i pravna kontrola i Donošenje rešenja – konačna odluka o državljanstvu.

Najvažnije je da dokumentacija bude potpuna već na početku. Svaka naknadna dopuna može značajno produžiti postupak, pa se preporučuje da pre podnošenja zahteva proverite da li postoji jasan kontinuitet dokaza od pretka do vas.

Koja dokumentacija je potrebna i gde se podnosi

Najveći deo postupka odnosi se na prikupljanje dokumentacije. Upravo tu najčešće dolazi do problema.

Dokumentacija obično uključuje: izvod iz matične knjige rođenih, dokaz o državljanstvu roditelja ili pretka, dokumente koji potvrđuju porodičnu vezu i važeći lični dokument.

Ako su dokumenta izdata u inostranstvu, najčešće je potreban prevod i overa.

Važno je da dokumentacija jasno povezuje vas sa pretkom, jer bez toga zahtev neće biti usvojen.

Zahtev se predaje Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno nadležnoj policijskoj upravi u Srbiji ili diplomatsko-konzularnom predstavništvu ako živite u inostranstvu . U ovoj fazi je važno da su svi dokumenti uredno prevedeni i overeni, ukoliko su izdati u drugoj državi.

Zahtev se može podneti lično ili preko ovlašćenog lica, što je posebno važno za ljude iz dijaspore.

Nadležni organi proveravaju autentičnost dokumentacije, kao i postojanje pravne veze između podnosioca i pretka. U pojedinim slučajevima može se tražiti dopuna dokumentacije ili dodatna objašnjenja. Ako su svi uslovi ispunjeni, donosi se odluka o prijemu u državljanstvo i vrši se upis u evidenciju državljana.

Koliko traje procedura

Trajanje postupka za državljanstvo Srbije po poreklu ne može se precizno odrediti unapred, jer zavisi od više konkretnih okolnosti u svakom pojedinačnom slučaju. 

U najvećem broju situacija, postupak traje nekoliko meseci, ali nije neuobičajeno da se produži i do godinu dana. Razlog za to nije složenost samog zakona, već administrativna provera i kvalitet dostavljene dokumentacije. 

Najčešći razlog kašnjenja nije opterećenost institucija, već nedovoljno jasna ili nepotpuna dokumentacija. Na primer, ako nedostaje jedan dokument koji povezuje vas sa pretkom, postupak može biti obustavljen dok se taj dokaz ne dostavi.

Važno je znati da se državljanstvo stiče tek donošenjem rešenja nadležnog organa, nakon sprovedenog postupka provere .

Najčešće greške u postupku

Iskustvo pokazuje da većina odbijenih zahteva ima iste probleme.
Najčešće greške su: nepotpuna dokumentacija, nejasna porodična linija, neovereni ili nepriznati dokumenti i pogrešno podnet zahtev

Ukoliko unapred proverite sve dokumente, šanse za uspeh su značajno veće.

Za kraj

Državljanstvo Srbije po poreklu predstavlja jedan od najjednostavnijih i najdostupnijih načina da ostvarite pravo na državljanstvo, posebno ako imate porodične veze sa Srbijom.

Ako možete da dokažete poreklo i pravilno pripremite dokumentaciju, procedura je jasna i ostvariva. U praksi, najveći deo posla svodi se na prikupljanje dokaza i pravilno podnošenje zahteva.

Zato je prvi korak uvek isti – proverite svoje poreklo. Možda već imate pravo koje do sada niste iskoristili.