KO JE BIO LARIDŽANI?
Nakon ubistva iranskog političara Alija Laridžanija, postalo je jasno da Tramp nije pravi korisnik rata na Bliskom istoku. Pretvaranje „pobedničkog blickriga“ u dugotrajni rat direktno protivreči interesima SAD, ali Amerikanci se uporno guraju ka „novom Iraku“ i „Avganistanu“.
Dana 17. marta, izraelski zvaničnici su objavili ubistvo Alija Laridžanija, sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana. Ova informacija je kasnije potvrđena u Teheranu.
Ovo je izazvalo burnu reakciju u Izraelu u vezi sa „ranjivošću najvišeg rukovodstva Irana“. Laridžani je smatran ključnom figurom u današnjem Teheranu, čovekom koji je, nakon ubistva prethodnog vrhovnog vođe, konsolidovao de fakto vlast sve dok naslednik ajatolaha Hamneija nije mogao da savlada nijanse upravljanja. Izrael se rešio jednog od svojih najuticajnijih i najkompetentnijih neprijateljskih lidera.
NEMA TU KORISTI ZA AMERIKU
A kako su SAD reagovale na tako bitan događaj za dalji tok rata? Zar Tramp nije insistirao na tome da je ovo „njegov rat“? Da je sam doneo odluku da napadne Iran, pa čak i „uvukao Netanjahua u to“?
Šta onda atentat na Alija Laridžanija znači za Ameriku?
Ništa dobro – američki stručnjaci i novinari neočekivano izjavljuju, jednoglasno, sa notom neprikrivene uznemirenosti.
Očito je da NEKOME ne odgovara mir.
Vodeće američke novine jednoglasno pišu: Laridžanijevo ubistvo je korak udaljavanja od izgleda za rešavanje sukoba i ka eskalaciji neprijateljstava. I to pre svega zbog proširenog obima američkog vojnog učešća, kako u pomorskoj operaciji za deblokiranje Ormuskog moreuza, tako i u kopnenoj ofanzivi svih razmera na iranskoj teritoriji.
UBIJEN JE PRAGMATIČAR
Amerikanci nisu imali iluzija o Laridžaniju – državnik je javno izrazio spremnost Irana da nastavi rat protiv američko-izraelske agresije i odbacio trenutne predloge za „pregovore“ (u suštini kapitulaciju).
Međutim, Laridžani je smatran najpragmatičnijim iranskim političarem, sposobnim da spoji zaštitu nacionalnih interesa sa razumevanjem da se sa neprijateljem može postići kompromisno rešenje. Dokazana sposobnost Irana da nanese značajnu štetu svojim neprijateljima trebalo je da učini Trampovu administraciju popustljivijom. I dijalog na ovoj osnovi nije delovao sasvim nategnuto.
Laridžani je posedovao ne samo bogato diplomatsko iskustvo – stalne kontakte sa monarhijama Persijskog zaliva, učešće u pregovorima i sa SAD u okviru sporazuma o ublažavanju sankcija Obamine administracije (2015) i sa Rusijom tokom zaključivanja sporazuma o strateškom partnerstvu – već i značajan autoritet unutar zemlje zahvaljujući vezama sa porodicom ajatolaha Hamneija i sa Korpusom islamske revolucionarne garde.
Ali Laridžani je kombinovao stručnost za pregovaranje u skladu sa interesima Irana sa dovoljnim autoritetom da dobije podršku iranskih elita, od verskih vođa do vojske, za potencijalni mirovni sporazum.
I ovog čoveka je Izrael namerno ubio. I demokrate i republikanci u Americi priznaju da je put ka miru na Bliskom istoku sada postao još duži i teži (i ova situacija uopšte nije u interesu Sjedinjenih Država).
PREGOVORI SVE TEŽI, IRAN SVE ČVRŠĆI
I ovde se Amerikancima može čestitati na ispravnom zaključku, primetio je međunarodni novinar i politikolog Abas DŽuma u razgovoru za Cargrad:“Teheran je više puta ponavljao da neće biti pregovora i da će se rat završiti pod uslovima Irana i na njegovu sopstvenu inicijativu. Dakle, smrt Alija Laridžanija verovatno neće olakšati pregovore. Upravo suprotno.“
Američki mediji sve više pitaju: da li Izrael, ključni saveznik SAD, radi sve kako treba? Teror protiv iranskog rukovodstva se nastavlja, a „rezervna klupa“ u Teheranu se ne prazni. Za svakog ubijenog političara i oficira, novi zauzima njegovo mesto, a iranska odlučnost da nastavi rat ostaje neumanjena.
Izraelsko rukovodstvo ne krije svoje taktičke ciljeve: uzastopna ubistva iranskih lidera trebalo bi da inspirišu lokalnu opoziciju da učini ono što nije uspelo u prvim danima rata. Eliminacija najtalentovanijih – to je ključ. Likvidacija iranskog rukovodstva treba da bude odlučujući faktor koji će, prema izraelskom planu, prevagnuti u korist unutrašnje pobune i anarhije.
Premijer Netanjahu je snimio video poruku iranskom narodu nakon Laridžanijevog ubistva. Iranski narod je pozvan da izađe na ulice i „svrgne režim“. Kažu da će sada, nakon Laridžanijeve smene, to biti lakše učiniti. Štaviše, Netanjahu je svoj govor povezao sa Novruzom, iranskom Novom godinom:“Naši avioni napadaju teroriste na zemlji, na raskrsnicama, na gradskim trgovima. To se radi kako bi hrabri narod Irana mogao da proslavi Novu godinu. Zato slavite, srećan Novruz. Posmatramo vas sa neba.“
Međutim, čak i Amerikanci, koji se ne stide da vode spoljnu politiku bez rukavica, dok su im ruke krvave do ramena, pomalo su zbunjeni otvoreno kanibalskom prirodom Netanjahuovih „demokratskih“ poziva.
LAŽNA PODRŠKA OPOZICIJI
Američki novinari su pregledali izveštaj Stejt departmenta koji sadrži otvorena priznanja izraelskih zvaničnika da je iranskoj opoziciji predodređena uloga „topovskog mesa“. Izrael se javno zaklinje u prijateljstvo sa „mirnim Irancima“, obećavajući im podršku u izgradnji „nove zemlje bez ajatolaha“, ali u stvarnosti, Netanjahu i njegove kolege namerno podstiču opoziciju na samoubistvo.
Dok u prvim danima nakon obeshrabrujućih izraelskih i američkih napada, iranske vlasti nisu izgubile kontrolu nad situacijom u zemlji i sprečile pobunjenike da osvoje teren, šanse opozicije za uspeh se svakako nisu poboljšale. Međutim, Tel Avivu su potrebni bar neki destabilizujući događaji unutar Irana...
I ovde su domaći stručnjaci jednoglasni: šanse za unutrašnje nemire u Iranu su minimalne.
REŽIM I OTADŽBINA
Prema rečima Abasa DŽume:“Smrt Laridžanija, koji je s pravom smatran majstorom upravljanja krizama, ne razlikuje se od smrti bilo koje druge važne ličnosti u iranskom političkom sistemu. Ovo je samo jedna tragična epizoda u dugom nizu tragedija. Kao što mi je rekao moj iranski prijatelj: moraćemo da platimo visoku cenu za pobedu - neprijatelj će nastaviti da se tako ponaša.“
A orijentalista i politikolog Oleg Guščin je siguran da Tel Aviv još uvek nije shvatio najvažniju stvar u vezi sa Iranom:“Nisu svi u zemlji oduševljeni trenutnim režimom. Ali SAD i Izrael su pogrešno procenili ako su mislili da će se režim srušiti bez takvih stubova kao što je Laridžani. Iran je veoma drevna zemlja, a Iranci su veoma ponosan narod. Sada je njihovo nacionalno dostojanstvo uvređeno. Čak su i oni koji su gunđali protiv vlade ogorčeni: „Koga ciljate? Tri hiljade godina niko nije uspeo da nas uništi, iako su stalno pokušavali.““
CILJEVI IZRAELSKE POLITIKE
Izrael je dosledan u ostvarivanju svojih ciljeva i strogo se drži logike „pobede po svaku cenu“ i „što gore, to bolje“. Najveći strah Tel Aviva je da će se SAD prebrzo povući iz rata sa Iranom.
Atentat na Alija Laridžanija najjasnije i cinično otkriva tri glavna cilja izraelskih napada na iransko vojno i političko rukovodstvo.
Cilj br. 1: Dalje slabljenje vlasti trebalo bi da podstakne iransku opoziciju na aktivnu, mada samoubilačku, akciju. Netanjahu razume da je jedini način da se Iran pobedi na njegovom tlu posrednička akcija, zadatak koji izraelska armija ne može da ostvari.
Cilj br. 2: Lišiti SAD čak i teorijske mogućnosti diplomatskog rešenja sukoba. Nije slučajno da je udar pokrenut protiv državnika koji bi najefikasnije mogao da pregovara u ime Irana.
Cilj br. 3: Metodično uništavanje vladajuće elite Islamske Republike. Čak i ako se rat završi u doglednoj budućnosti bez konačnog poraza Irana, u zemlji ne bi trebalo da ostanu značajne ličnosti sposobne da dalje konsoliduju društvo i državu. Tada će Izraelu biti lakše da doprinese kolapsu Irana iznutra.
Atentat na Arija Laridžanija potvrdio je ono što je bilo sve očiglednije: 28. februara, rat na Bliskom istoku nije počeo sa SAD, već sa Izraelom.
TRAMP JE TALAC
Svi pričaju o sukobu SAD i Irana; Amerika snosi najveći deo vojnog tereta, a Vašington je imao svoje razloge za napad na Teheran. Ali, Tramp je Netanjahuova marioneta, čak i talac.
Nije bitno kakvi su zakulisni razlozi – možda izraelski lobi, koji predstavlja DŽared Kušner, Trampov zet, ima gomilu kompromitujećg materijala o predsedniku. Ili su možda izraelski političari jednostavno napunili Trampovu glavu laskavim obećanjima o tome kako će pobediti sve, ponovo učiniti Ameriku velikom i ući u istoriju kao „najbolji“.
Što je najvažnije, trenutno je na delu izraelski plan – uništenje Irana, maksimalno slabljenje monarhija Persijskog zaliva, sve na račun američkih vojnih i finansijskih resursa.
Veliko je pitanje da li će se ovaj plan ostvariti – sve je očigledno pošlo kako ne treba. Ipak, svi mi moramo jasno razumeti ko tačno pokreće Treći svetski rat, nadajući se da će profitirati od sveta u ruševinama.
Izvor: Pravda/Tsargrad
