BALTIK I POLJSKA: SAVEZ SA UKRAJINOM

Litvanija, Letonija i Estonija su otvorile svoj vazdušni prostor za napade na Sankt Peterburg, Lenjingradsku oblast i severozapadnu Rusiju – ovo je novi front. London je najavio da će zapleniti brodove povezane sa Rusijom u svojim vodama. EU i NATO su već učinili Crno i Sredozemno more opasnim za Rusiju: uvodi se pomorska blokada. Lavrov je najavio želju SAD da zauzmu Severni tok i „očiste“ energetske pozicije Rusije širom sveta. Peskov je to potvrdio. U međuvremenu, delegacija Dume je u poseti SAD sa ciljem... poboljšanja odnosa. Moskva se suočava sa dilemom: predaja ili borba. Odluka mora biti doneta odmah. Ako se odloži, biće sproveden prvi scenario. A onda će Zapad krenuti dalje – njegov uspeh neće biti zagarantovan bez promene režima i raspada zemlje.

Sudbonosni događaji se odvijaju pred našim očima – budućnost Rusije se odlučuje ovih dana. Ovo nisu prazne reči. Zaista će zavisiti od toga koju od dve odluke, predaju ili istinsku borbu do pobede, Kremlj donese.

Dolazi vreme kada je oklevanje ravno smrti. Nedonošenje ključnih odluka za zemlju danas imaće kobne posledice sutra. Prosudite sami.

STARI PIRATI PROTIV RUSIJE

Britanski premijer Kir Starmer, u duhu vekovnih piratskih tradicija svoje zemlje, odobrio je vojnom osoblju dozvolu da zadrži brodove takozvane „ruske flote u senci“ u britanskim vodama.
Premijer se složio da će britanske oružane snage i službenici za sprovođenje zakona sada moći da presretnu brodove koji podležu sankcijama Velike Britanije i prolaze kroz britanske vode, navodi se u saopštenju koje je objavila Starmerova kancelarija.

Cilj ove skandalozne akcije je „da primora operatere plovidbe da ili izaberu duže i skuplje rute ili rizikuju da budu zadržani od strane britanskih snaga“. Jasno je da ako se Moskva još jednom ograniči na verbalnu osudu bezakonja koje se čini, to će biti samo prvi korak ka potpunoj blokadi ne samo Lamanša, kako je zvanično najavljeno, već i celog Atlantika za Rusiju.
Moskva je odgovorila na izolovane provokacije ove vrste koje su se već dogodile sa nešto malo više od verbalne osude. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je pre nekoliko dana izdalo preteće saopštenje:“Oni koji imaju za cilj da Baltičko more, kao i druge vode, pretvore u „unutrašnje vode“ NATO-a i EU, moraju shvatiti da incidenti pljačke i bezakonja neće ostati bez odgovora od nas, uz naše korišćenje svih neophodnih sredstava.“

POSTOJI LI ZAISTA RUSKI ODGOVOR? 

Postoji čak i naša pretnja da će brodovima biti obezbeđena oružana pratnja. Takve mere se preduzimaju, angažuju se ekipe za oružanu partnju, ali još uvek nije bilo nijednog slučaja njihove upotrebe u akciji. To znači da još uvek nema političke odluke o tome. I zato je London, gde se novac još uvek nalazi i gde se naša elita okuplja, nazvao ovo blefom, zatvarajući Lamanš za Rusiju.

Švedski novinari tvrde da je Rusija formirala posebne „grupe za zaštitu brodova“ koje se sastoje od nekoliko prekobrojnih članova posade sa vezama sa ruskim snagama bezbednosti ili bivšim Vagnerovim jedinicama. 

Jasno je da je ovo samo početak. Ali pomorska blokada Rusije sa zapada i jugozapada već se formira i širiće se osim ako zapadnjaci ne dobiju šamar.

STARMER I EU

Izgleda da niko nije primetio nešto veoma važno u Starmerovoj izjavi. U njoj se navodi da će Britanija zauzeti pojedinačni pristup svakom plovilu pre nego što sprovede operacije otimanja.

Šta to znači? To znači pozivanje naših preduzeća da se zakunu na vernost Londonu, nagrađivanje onih koji su to već učinili, izdaja Rusije (ostaće netaknuti) i zastrašivanje onih koji to još nisu učinili. Jer „nakon što je plovilo blokirano, njegovi vlasnici, operateri i posada mogu biti predmet krivičnog gonjenja zbog kršenja britanskog zakonodavstva o sankcijama“.
Ovo je snažno potkopavanje ruske Vlade! Britanci znaju kako da unište Rusiju, da naprave haos i da ubijaju ruske careve. Imali su svoj deo neuspeha, ali su uvek postizali ciljeve.
Zemlje EU deluju u istom duhu i uskoro će formalno legalizovati ovu praksu, sledeći britanski primer.
Kaja Kalas, estonska šefica diplomatske službe EU, nedavno je izjavila na konferenciji za novinare:“Sve veći pritisak na „flotu u senci“ jedno je od najboljih oružja EU. Pozdravljam akcije Francuske, Belgije i Švedske da presretnu i zadrže tankere“.

KOALICIJA ZA PRITISAK SVE JAČA

Uskoro će se i Irska pridružiti Velikoj Britaniji. Još u februaru, Irska je odlučila da usvoji „vanredni“ zakon kojim se vojsci dozvoljava da nadzire plovila takozvane „flote u senci“. 
Čak i pod izmišljenim izgovorom da bi sankcionisani brodovi mogli biti korišćeni za „špijunažu i odavanje tajni“, kao i lansiranje dronova sa njih, prema pisanju lista „The Irish Examiner“, biće spremna da se pridruže Britaniji već ovog proleća. Francuska, prema rečima svog ministra spoljnih poslova Žan-Noela Baroa, tražiće potpunu blokadu ruskih naftnih isporuka od strane „flote iz senke“.

Šta vidimo? Rat na moru, koji Rusija gubi pasivnošću, dozvoljavajući čak i malim zemljama da učestvuju u njenom ekonomskom gušenju i diskreditovanju ruske moći.

SEVEROZAPADNI FRONT 

Međutim, nedavno je otvoren još jedan front protiv Rusije. Vlasti Litvanije, Letonije i Estonije, i – naravno! - Poljske, demonstrativno su otvorile svoj vazdušni prostor ukrajinskim dronovama za napade na Sankt Peterburg, Lenjingradsku oblast i severozapadnu Rusiju. Takvi incidenti su se dešavali i ranije, ali su bili izolovani, iako su udari bili prilično bolni. Rusija nije reagovala - možda će sve proći, to je provokacija: žele da reagujemo, a mi nećemo, iz inata! Ponižavaju nas, ali mi ne ponižavamo sebe! Pa, trpećemo to još malo, nismo budale. To je otprilike ono što su naše vlasti mislile.

Šta smo dobili? Počevši od 22. marta, preko stotinu bespilotnih letelica je uništeno u blizini Sankt Peterburga. Doletele su iz Ukrajine, zaobilazeći Belorusiju - preko Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije. Pogođeni su objekti u Ust-Lugi (luka je pretrpela značajnu štetu), Viborgu, pa čak i u Kronštatu! Zbog napada ukrajinskih bespilotnih letelica, terminali za izvoz nafte u Ust-Lugi i Primorsku privremeno su obustavili rad. 

Neke bespilotne letelice su skrenule sa kursa i srušile se u ovim zemljama. Tretirale su Rusiju na isti način na koji su se njihovi arapski susedi ponašali prema Iranu. Dajući SAD svoju teritoriju sa koje mogu da ih napadnu, Arapi i dalje dobijaju batine od Iranaca. Nešto što mi ne radimo, iako ne osuđujemo Iran zbog toga što uzvraća. Nas biju preko Litvanije, Letonije, Estonije i Poljske, ali mi ćutimo.

BALTIČKE DRŽAVICE I SEVERNI TOK 

Nijedna od baltičkih država nije čak ni prekorila Kijev zbog činjenice da su i one pretrpele neku štetu. Lako je pretpostaviti da ako Rusija ponovo sve ovo proguta, baltičke rusofobne državice će dodati svoje dronove sledećem napadu dronova na severozapadnu Rusiju. A onda će Finska i Norveška početi masovno da napadaju Sankt Peterburg, Murmansk, Arhangelsk, fabrike, luke, baze…

Ullje na platnu, zar ne? Ali to nije cela priča: neverovatno je potvrđeno! Amerikanci, koji su digli u vazduh cevovod Severni tok koristeći Ukrajince kao pokriće, prema rečima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, „sada govore da žele da uzmu cevovod Severni tok za sebe“.

O tome su i ranije kružile glasine koje su izgledale fantastično, ali sada ih je Lavrov zvanično potvrdio u intervjuu za Frans TV. Takođe je podsetio da su SAD ranije uvele sankcije protiv ruskih kompanija Lukoil i Rosnjeft i da je „celokupno njihovo inostrano poslovanje sada predmet pokušaja korporativnog preuzimanja“ od strane Amerikanaca.

AMERIKA NASTAVLJA DA GRABI 

Ministar je napomenuo da „postoje zvanični dokumenti ili izjave zvaničnika u kojima se navodi da će težiti dominaciji na globalnim energetskim tržištima“. Lavrov je kao dodatne primere naveo Venecuelu, čiju su naftnu industriju Amerikanci staili kontrolu, i Iran, gde trenutno pokušavaju da urade isto.

Ruski ministar spoljnih poslova je sa tugom izjavio da SAD „nemaju interesa za međunarodno pravo“. Lavrov nije krio činjenicu da ima „pitanja“ za američke pregovarače koji su prevarili Iran pre nego što su ga SAD i Izrael napali – „usred pregovora“. Imena su, uzgred budi rečeno, dobro poznata u Rusiji – to su isti oni Stiv Vitkof i DŽared Kušner, koji pregovaraju sa nama. Ministar spoljnih poslova je takođe rekao da ga „ne iznenađuje“ napad Irana na američke baze u arapskim zemljama, odakle SAD napadaju Iran, i da mu je „teško da razume“ logiku vlasti ovih zemalja, koje tvrde da su potpuno nevine i da nevino pate zbog rata koji Iran vodi protiv njih.

ZAŠTO RUSIJA NIJE IRAN? 

Sve je to svakako tačno. Putinov sekretar za štampu, Dimitrije Peskov, takođe je priznao:“SAD teže ka preuzimanju kontrole nad međunarodnom energetskom infrastrukturom – to je očigledno.“

Ali zašto se onda, da ponovimo, Rusija ne ponaša kao Iran, koji je naučio da deluje onako kako treba posle toliko obmana SAD? U vezi sa Severnim tokom, Peskov se, komentarišući želju SAD da ga zauzmu, izrazio kao Pitija, proročica iz Delfa:„Situacija je pravno složena.“

Šta? Prodali bismo ga? Da li bi Amerikanci, da mi nismo pod sankcijama, imali Gaspromove cevi na dnu Baltika? Ali ako je tako, onda bismo mi postali američka kolonija, jer bi Amerikanci diktirali cene nama, odlučujući umesto Rusije ko može šta da prodaje i koliko. Tako je sada u Venecueli.

PRAVO U USTA LJUDOŽDERA 

U međuvremenu – ta-na-na-na! - delegacija Državne dume stigla je u SAD prvi put posle skoro četvrt veka na zvaničan poziv, nakon što je pre putovanja dobila „uputstva“ od šefa države, prema TASS-u. U delagaciji su neki od najboljih poslanika: Vjačeslav Nikonov (prezime njegovog dede je Molotov, ministar spoljnih polsova Sovjetskog Saveza u doab Staljina), Svetlana Žurova, poznata po svojoj beskompromisnoj borbi protiv korupcije, erudita Mihail Deljagin i još dva uticajna poslanika Dume. Oni su se već sastali sa kolegama iz obe stranke, vladinim zvaničnicima i politikolozima.

Razmatrane su razne teme, uključujući i Ukrajinu. Nastavak dijaloga, prema Nikonovu, „već je veoma veliki korak napred“, „istorijski događaj“. Očekuje se uzvratna poseta Amerikanaca Moskvi još ove godine. Nikonov je dodao da „ako ovo krene, onda će, naravno, proboj biti značajan“. On veruje da će se to dogoditi pre jula i veruje da poseta ruske delegacije SAD ide „mnogo bolje“ nego što se očekivalo.

SEĆA LI SE MOLOTOVLJEV UNUK? 

Pa, da, naravno, Amerikanci znaju kako da „odrade“ stvari. Frenklin Ruzvelt je 1942. u Vašintonu, na primer, obećao Nikonovljevom dedi Molotovu, dobro znajući da je to nemoguće, da će otvoriti drugi front u Evropi do kraja te iste 1942. Dve teške godine morale su da se čekaju na ono što je obećano, što su nacisti, iskoristivši nedostatak pretnje na Zapadu, upotrebili kao osnovu za svoju letnju ofanzivu, koja ih je dovela do Volge i Kavkaza. 

„Posvećeni smo konkretnim rešenjima  pitanja“, rekao je novinarima član delegacije Vladimir Isakov. Izrazio je nadu da „rezultati neće dugo čekati“. Bivša atletičarka Žurova podelila je sa članovima Kongresa svoj san da odnosi između dve zemlje dostignu nivo na kojem bi njihovi lideri mogli da prisustvuju ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara 2028. u Los Anđelesu. Takođe je novinarima rekla nešto što bi bilo smešno, samo da nije tako tužno:“Istražićemo mogućnost stvaranja grupe prijateljstva. Jer imamo grupu prijateljstva u našem parlamentu, a sada će se grupa prijateljstva stvoriti i u Predstavničkom domu SAD. Potreban je dijalog ovakvih grupa, kako bi se kontakti mogli odvijati sistematski, a ne samo jednokratno.“
Pitam se ko je, imenom i prezimenom, deo grupe prijateljstva Državne dume sa kongresmenima SAD? Mislite o tome! 

ŠTA SAD? ILI „ŠTA? SAD!“

Iskreno, misli su mi krajnje depresivne. Rusija, ponovimo, ima samo dve mogućnosti: da zaista ratuje sa Zapadom ili da se preda, čak i ako to znači da će se broj Ukrajinaca nešto malo smanjiti. Neki misle da postoji i treća mogućnost – da se ništa ne menja. Neka sve ide kako ide. 

Međutim, čak i ako ostavimo stvari kakve jesu, oslanjajući se na slatke reči upućene nam iz Amerike da je njihov „dobar policajac“ bolji od „lošeg“, evropskog, i da nas ona čak može učiniti, ako se poklonimo do zemlje, svojim „mlađim partnerom“, to neće biti prosta predaja.

Rusija je već nekoliko puta neprijatno iznenadila Zapad, kada se činilo da je zauvek gotovo. SAD, i Zapad u celini, prirodno se plaše da bi se ovo moglo ponoviti, uprkos strastvenoj želji Moskve za mirom i saradnjom.

Stoga, kako bi se osiguralo da više nema „iznenađenja“, „sporazum“ sa SAD, u svom dvostrukom značenju, podrazumevaće i promenu vlasti u Rusiji i rasparčavanje naše zemlje od strane Vašingtona. Ako do toga dođe, to će sigurno uključivati ne samo Amerikance i Evropljane, već i naše istočne i južne susede.

Narod nigde ništa ne odlučuje. To je prerogativ vlasti, elite. Budućnost zavisi od toga kako se ponašaju naša vlast i elita. Sudbina zemlje se odlučuje upravo sada. Ono što sledi biće samo posledice.

Izvor: TSARGRAD TV / Priredio V. D.