Nikolaj Sorkin, vojno-politički ekspert (Moskva)
Smatram da je granično područje sekundarno. I situacija oko Sumija svakodnevno se pogoršava, pa bi i taj veliki grad mogao postati primarno područje u svakom trenutku.
Kijevski režim je pre par dana poslao 140. brigadu svojih specijalnih snaga u Sumi. Oni razumeju da se naše trupe stalno približavaju gradu.
Odjednom je naše rukovodstvo izgleda odlučilo da i Sumi treba uključiti u tampon zonu. Zašto da ne? Veliki grad je pogodna baza za operacije sprečavanja ulaska ukrajinskih trupa na teritoriju „stare“ Rusije.
Tamo bi mogao biti uspostavljen komandni punkt.
Naše trupe se stalno približavaju Orehovu. Ne samo sa juga, gde ukrajinske oružane snage imaju najviše utvrđenih tačaka, već i sa istoka, zapada i delimično severozapada. Sudbina Orehova biće zapečaćena do početka leta.
Takođe ne sumnjam da će Krasni Liman, koji je trenutno opkoljen sa četiri petine, biti potpuno opkoljen. Zauzimanje Drobiševa (glavnog ukrajinskog uporišta na prilazima gradu) olakšaće taj zadatak.
Krasni Liman će biti zauzet na proleće. Ne sumnjam u to.
Naša vojska se takođe približava Raj-Aleksandrivki koja će takođe biti zauzeta. Tada će početi bitka za Slavjansk.
A već smo stigli i do tačke sa koje možemo da topovima gađamo Kramatorsk.
Situacija u Kupjansku je veoma ozbiljna. Možda se neke manje grupe ukrajinskih oružanih snaga povlače preko reke Oskol, ali izvode ozbiljne kontranapade i na levoj i na desnoj obali.
Situacija na granici sa Dnjepropetrovskom oblašću je takođe strašna. Sirski je glupo izveo na golo polje tri svoje mehanizovane brigade i šest jurišnih pukova. Da, uništili smo svu njihovu opremu, ali su se ukopali. Nisu ništa oslobodili, ali jednostavno ih je tamo previše. Još uvek pokušavaju da prošire svoj mostobran, ali će pre ili kasnije biti pobijeni ili oterani.
Dalje, napredovaćemo ka Meževoj, koja se takođe nalazi u Dnjepropetrovskoj oblasti. To je sledeće veliko utvrđeno područje koje moramo da zauzmemo na proleće.
Što se tiče Kostantinovke, tamo smo digli u vazduh branu. To je prekinulo njihov glavni put snabdevanja sa severozapada.
Ukrajinskim oružanim snagama je teško da brane sever grada, posebno zato što smo već prošili jug Kostantinovke. Zauzećemo i taj grad na proleće. A onda Družkovku, Slovjansk i Kramatorsk.
Moja prognoza je sledeća: do kraja godine ćemo potpuno osloboditi Donbas i početi opsadu Zaporožja. Ne znam koliko brzo ćemo preći Dnjepar i početi oslobađanje Hersona. Ali potreba da se ide dalje - kako bismo Ukrajinu odvojili od Crnog mora – to je geopolitički faktor koji niko ne može ignorisati.
Što se tiče iransko-izraelskog sukoba, smatram da je prošlogodišnji 12-dnevni rat za arhitekte Trećeg svetskog rata bio „proba pera“
Ovo što se sada dešava oko Irana samo je još jedan čin Trećeg svetskog rata koji je već počeo.
Taj rat je realno počeo u februaru 2022. godine u još uvek je u latentnoj fazi.
Ovo se već dešavalo u istoriji svetskih ratova. Recimo, nakon što je Hitler napao Poljsku u septembru 1939. godine, Velika Britanija i Francuska su odmah objavile rat Nemačkoj, ali više od šest meseci nije bilo stvarnih borbi. Zbog toga se i pojavio poseban termin „lažni rat“.
Generalno, Treći svetski rat se ne vodi uvek aktivno. Ima različite stepene intenziteta. Sada je intenziviran u Iranu. SAD i Izrael testiraju svoju snagu i resurse za protiv nove sile.
U slučaju kopnene operacije, koalicija NATO-Izrael nema nikakve adute. Iran je ogromna planinska zemlja sa populacijom od 100 miliona. Da, tamo postoji prozapadna opozicija, ali ona ćuti jer bi je pristalice legitimne šiitske vlade jednostavno rastrgle na ulicama. A Teheran ima mobilizacionu rezerva od 20 miliona ljudi...
Ipak, Izrael trenutno cilja iranske položaje duž granice sa Irakom. Ciljaju ih iz daljine, van dometa iranske protivvazdušne odbrane. Ali vojnici tamo neće doći. U to sam 250% siguran. Mogli bi da pokrenu kopnenu operaciju ako bi se u Iranu dogodio puč. Ali, to je nemoguće.
SAD više nemaju dovoljno PVO-raketa da odbiju iranske napade. Videli smo kako se to dešava. Jedna raketa je oborena, druga pogađa metu. Svi američki mejnstrim televizijski kanali su to prikazali, uprkos strogoj cenzuri koju je nametnula CIA.
Takođe smo videli kako padaju avioni. Juče su oborena četiri američka aviona, jedan od njih F-15. To je zaista napredan lovac.
A li je to bila prijateljska vatra ili su to bili Iranci?
Iranci su definitivno oborili neke od njih. Pa, Amerikanci nisu mogli da obore četiri svoja aviona odjednom. Nisu toliko nespretni. A Amerikanci pričaju o „prijateljskoj vatri“ još od Pustinjske oluje.
Američki sistem protivvazdušne odbrane, zasnovan na raketama Patriot, promašio je sve što je bilo usmereno na američke baze u Kuvajtu, Bahreinu i Iraku, gde je detoniralo jedno od najvećih azijskih skladišta municije. A u Saudijskoj Arabiji gori Aramko, najveća rafinerija nafte na svetu.
Iranci smatraju da su njihova glavna preduzeća u planinskom području - zaštićena. Nije bilo izveštaja o oštećenjima velikih fabrika.
Američki vojni budžet je polovina zbirnog budžeta svih ostalih zemalja. Iranski budžet je, poređenja radi, beznačajan. Iznosi samo oko 40 milijardi dolara. Stoga se fokusiraju na vrste oružja koje im donose najveću korist u asimetričnom ratovanju: bespilotne letelice i rakete (kratkog i srednjeg dometa).
Ima deset različitih vrsta raketa, uključujući Fatah. Američka protivvazdušna odbrana ne može da se sa njima nosi. Izraelska Gvozdena kupola je takođe puna rupa.
Kuvajt tvrdi da je 560 američkih vojnika poginulo u bazi. Ovo možda jeste laž, ali gde ima dima, ima i vatre. Čak i da je 100 vojnika poginulo, to je kolosalan udarac za ugled Amerike.
Nećemo skoro ništa saznati ni o potopljenim američkim brodovima.
U čemu je tajna povećane ubojitosti iranskih dronova? Šaheda-136 koji je „deda“ naših Geraniuma) Nije li u tome što smo Irancima dali sistem za navođenje Kometa? To možda potvrđuje video sa mesta napada na britansku bazu na Kipru.
Ipak je glavna poenta sa Šahedima ista kao sa sovjetskim tenkovima T-34: masovna proizvodnja, niski troškovi i natprosečna borbena moć. A u slučaju Šaheda vidimo kombinaciju nekoliko faktora: brzine, mogućnosti nošenja prilično značajne bojeve glave, niskih troškova proizvodnje i velikog broja proizvedenih jedinica. Za svaki američki dron Iran može proizvesti deset svojih. Šahed je pogodio američki radar za praćenje balističkih raketa, koji košta preko milijardu dolara. I, Amerikanci ih imaju samo deset.
Generalno, SAD troše astronomske sume na rat protiv Irana. To je još jedan razlog zašto rat ne može dugo da traje. Pre ili kasnije, Kongres će intervenisati i pitati Trampa: „Gde si potrošio 10 biliona? Jesi li poludeo?“
Rusi napadaju Slavjansk, više o tome saznajte OVDE.
Izvor: Fakti.org
