Broj koji će biti poslat nije saopšten, ali bi mogao uključivati i „konvencionalne jedinice“ i specijalne snage. List je istakao da bi misije mogle da uključuju podršku ukrajinskim mrežama protivvazdušne odbrane, iako bi njihova najvažnija uloga bila da nametnu „strateške dileme“ Moskvi delujući kao efikasan „ljudi štit“ za ukrajinske ciljeve.
Ovo bi trebalo da primora ruske snage da oklevaju da napadnu ili napreduju u oblastima gde se zna da deluju snage nuklearno naoružane NATO države. Kako je Le Monde primetio, „prisustvo francuskih vojnika ili (onih) drugih nacija bi potencijalno zaštitilo određene oblasti ukrajinske teritorije“.
Naglašeno je da bi to moglo biti ključno za zaštitu osetljivih ciljeva u vezi sa predstojećom isporukom lovaca F-16 zemlji, koji zahtevaju znatno više infrastrukture i objekata za podršku od lovaca MiG-29 i Su-27 kojima Ukrajina trenutno upravlja, i stoga veoma ranjiv na udare ruskih dronova i raketa.
Iako su F-16 koji se isporučuju modeli iz doba hladnog rata sa zastarelom avionikom, očekuje se da će služiti kao vredne lansirne platforme za napade krstarećih raketa na ruske ciljeve, dok deluju daleko iza linija fronta kako bi se izbegle borbe u vazdušnom prostoru.
Raspoređivanje zapadnih specijalnih i redovnih snaga u Ukrajini je naširoko izveštavano, a najistaknutiji primer su borbene operacije stotina britanskih kraljevskih marinaca iz prvih nedelja sukoba, što su potvrdili i visoki britanski vojni zvaničnici.
Ipak, s obzirom da su ove operacije sprovedene uz određeni stepen tajnosti, očekuje se da će raspoređivanje koje Francuska sada razmatra biti široko objavljeno u političke svrhe. Izveštaj o mogućem raspoređivanju blisko prati izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona od 26. februara da će njegova vlada „učiniti sve što je potrebno da spreči Rusiju da pobedi u ovom ratu“, pri čemu nije isključeno ni raspoređivanje kopnenih snaga.
Predsednik je tada istakao da kao što su druge evropske države isključile davanje sredstava kao što su krstareće rakete i borbeni avioni Ukrajini, da bi kasnije promenili svoje pozicije, tako i on veruje da je vrlo moguće da će preispitati otvoreno raspoređivanje kopnenih snaga u zemlji. Makron je udvostručio svoje komentare tri dana kasnije, navodeći da su oni „promišljeni i odmereni“.
Makronova izjava prati ozbiljne ukrajinske neuspehe i kontinuirani gubitak teritorije jer se borbene sposobnosti zemlje brzo smanjuju.
Zapadni izvori na terenu sa sve većom učestalošću i ozbiljnošću izveštavaju da su borbene sposobnosti veoma ozbiljno potkopane čak i u najelitnijim jedinicama na frontu zbog ozbiljnog i brzo propadajućeg nedostatka opreme. Što se tiče opreme koja je preostala, izveštaji Pentagona su istakli nesposobnost Ukrajine da je održava, pri čemu je situacija sa održavanjem evropske opreme još znatno gora. Pored problema sa opremom, ukrajinsko osoblje u razgovoru sa zapadnim medijima dosledno je navodilo ozbiljan nedostatak ljudstva kao vodeći faktor koji podriva njihovu sposobnost da nastave borbu, a ukrajinski izvori izveštavaju da su jedinice na prvoj liniji imale ogromne gubitke u 80-90 procenata svojih borbenih snaga u 2023. godini.
Situacija na terenu je dodala hitnost pozivima Zapada na direktniju intervenciju, uključujući raspoređivanje kopnenih snaga kako bi se sprečilo ono što sve više izgleda kao neizbežna pobeda Rusije.
Izveštava se da su francuski „vojni izvođači radova“ (politički korektni izraz, za jedinice i pripadnike koji nisu iz sastava regularnih vojnih snaga) već raspoređeni u Ukrajini, pri čemu su ovi i drugi evropski strani borci posebno ciljani u ruskom raketnom napadu 16. januara, uzrokujući najmanje 80 žrtava, od kojih je 60 ili više ubijeno.
Ruski državni mediji objavili su da je to osoblje „visoko obučeni specijalisti koji rade na specifičnim sistemima naoružanja koji su previše složeni za prosečne ukrajinske regrute“, što je „neko od najsmrtonosnijih i dalekometnih oružja u ukrajinskom arsenalu stavilo van upotrebe dok se ne nađe više specijalista” da ih zamene.
Za razliku od aktivnih vojnika, napadi na „izvođače radova“ i borce dobrovoljce (plaćenike) smatraju se daleko manje politički rizičnim, jer su takve jedinice značajno doprinele ukrajinskim operacijama od početka rata i imale značajne žrtve u tom procesu.
Ruski „izvođači radova“ su na sličan način na meti američkih snaga u Siriji, dok je Vašington inače pazio da se uzdrži od napada na redovni ruski sastav u zemlji.
Pogledajte OVDE borbe kod Krasnogorovke
Izvor: Tv Front / Pravda