U slučaju Rusije, bivše sovjetske republike u centralnoj Aziji igraju ključnu ulogu u izbegavanju sankcija, tako što nabavljaju proizvode sa Zapada kojim potom snabdevaju Rusiju.
Dojče vele navodi da je ovo prekogranično kretanje robe skoro nemoguće kontrolisati, pa se tako dešava da je u Jermeniji prodaja nemačkih automobila i auto-delova porasla skoro desetostruko.
Rusija je 22. februara ove godine, kada joj je uveden trinaesti paket sankcija Evropske unije, postala zemlja sa najviše sankcija na svetu, ali uprkos tome podigla prognozu privrednog rasta u ovoj godini sa 2,3 na 2,8 odsto, dok procena Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ide do 3,2, navodi DW.
MFF navodi da rusku ekonomiju pokreću državni izdaci vezani za rat u Ukrajini i visoki prihodi od izvoza nafte, koja je pod teškim sankcijama zapadnih država.
Kada je reč o Iranu, čija prodaja nafte je takođe pod sankcijama, Dojče vele piše da je skoro nesmetano prodaje Kini.
- Ako verujete kineskoj vladi, zemlja ne uvozi naftu iz Irana. Nula. Nijedan barel. Umesto toga, uvozi mnogo malezijske sirove nafte. Toliko da, prema zvaničnim podacima kineske carine, zemlja kupuje više nego duplo više malezijske nafte nego što Malezija zapravo proizvodi - rekao je stručnjak za naftu Havijer Blas.
Iran kao svoju pretovarnu lokaciju za izbegavanje sankcija dugi niz godina koristi Ujedinjene Arapske Emirate, gde iranska nafta postaje malezijska.
Stručnjaci za sankcije ocenjuju da je svrha sankcija, pored one neuspele – da promene ponašanje pogođene države, zapravo da se njima iskaže politički stav.
- Živimo u doba sankcija. Kada nikakve sankcije ne bi bile uvedene, to bi bilo skoro kao neizgovorena podrška. Ili kao da uopšte nije bilo odgovora na ovaj napad koji krši međunarodno pravo - objašnjava stručnjak za sankcije iz Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije Kristijan fon Zest.
"Ćute pred prizorima užasa"! Kancelarija za KiM: Za epidemiju nasilja nad Srbima odgovoran Kurtijev režim
Izvor: Informer.rs