Миодраг Перуновић: Боксери су емотивци

ПОДГОРИЦА – Један од најбољих боксера и спортиста некадашње Југославије – Миодраг Перуновић, осим што је неизбрисив траг оставио у рингу и у антологијским борбама у којима је освајао најсјајније медаље, успешно се опробао и на пољу књижевности. Наиме, објавио је аутобиографију „Штит и мач“, уз коју се као поклон добија и ДВД са снимцима најузбудљивијих мечева из Перунове пребогате спортске каријере. У интервјуу за „Правду“ легендарни боксер и некадашњи европски и светски шампион говори о томе због чега се одлучио на писање аутобиографије, где је граница боксера и песника и због чега мисли да су Србија и Црна Гора неисцрпан расадник боксерских талената.

- Искрено говорећи, заправо и нисам имао амбицију да напишем аутобиографију већ сам својевремено изашао у сусрет уреднику спортске рубрике подгоричког дневног листа „Вијести“, који је покренуо колумну где су познати спортисти износили своје ставове. Ја сам писао, између осталог, и о свом животу, евоцирао сам неке слике и сећања из детињства и младости, навирале су ми успомене из спортске каријере и мало по мало, тих се текстова накупило и тада сам схватио да постоји материјал за праву књигу иако није класична аутобиографија – каже на почетку разговора Миодраг Перуновић.

Зашто мислите да „Штит и мач“ није класична аутобиографија?

- Зато што је то пре збирка кратких прича које говоре о мени, животним догодовштинама, али наравно, и о спорту и боксу који је моја велика љубав. Морам да признам да су реакције пријатеља и околине биле изванредне, а критике врло позитивне. Сам наслов „Штит и мач“ назив је једне од прича у књизи, а предложио ми га је владика липљански Јован, иначе мој велики пријатељ и рецензент ове аутобиографије.

Ово није ваше прво литерарно дело, пре неколико година објавили сте и збирку песама. Како сте успели да ускладите врхунског боксера и поету у себи?

- Поезију и стихове сам некако одувек носио у себи, а није ми тешко било да спортску и уметничку страну личности ускладим јер многи би се изненадили када би знали колико је бокс заправо емотивна вештина, а врхунски боксери велики емотивци и да се у рингу крију емотивне душе. Дуго сам песме писао само за своју душу, никада нисам ни помишљао да бих то могао да објавим, али сам на наговор пријатеља и књижевника, данас нажалост покојног Жарка Команина ипак променио мишљење. Без обзира на ове две књиге, ипак себе не сматрам књижевником, био сам и остао на првом месту спортиста.

Који ћете меч из ваше каријере увек памтити?

- Било је заиста много мечева и важних борби и на европским и на светским првенствима, али и на Олимпијским играма које ћу нажалост, увек памтити по судијској неправди, међутим, и то је део спорта. Некако се ипак истиче меч против тадашњег великог совјетског шампиона Виктора Савченка 1979. године, када сам победио и направио сензацију јер је то представљало праву победу Давида над Голијатом. Трудим се иначе да у животу памтим све лепе тренутке, а све што је било ружно да стављам у архиву заборава.

Били сте шест година и селектор боксерске репрезентације тадашње СР Југославије, да ли данас пратите бокс и како видите будућност овог спорта на овим просторима?

- Селектор Југославије био сам у периоду од 1995. до 2001. и од тада слабо пратим дешавања у боксу јер сам прилично разочаран отишао са селекторског места. Наравно, увек се нађе прилика да се прати рад најбољих, а њих су Србија и Црна Гора увек имале. Успеси Ненада Боровчанина су невероватни, али сигуран сам да ће нових шампиона и медаља бити и даље јер су Србија и Црна Гора неисцрпан извор боксерских и спортских талената. Време није лако, неке су друге вредности на цени, али паметна држава мора увек да препозна таленте сваке врсте и да улаже у њих јер се само тако гради будућност.

Срећко Миловановић

Његош и Достојевски вечни узори

Који су писци на вас оставили утисак и којим се књигама увек враћате?

- На првом месту су увек били и остали велики Његош и Достојевски јер они су заиста сликари људских душа, на маестралан начин су умели да представе оно што се дешава негде дубоко у лавиринту психе.

Фејсбук коментари:

comments

Powered by Facebook Comments