Прочитајте још: Путин: “Кина да се лепо брине о мом тигру“У једном запису у свој дневник, 1847. године, тада 34-годишњи Киркегор примећује патолошко понашање које прожима човечанство, како тада у 19. веку, тако и данас. Реч је о оном што данас у жаргону називамо хејтовањем (можда бисмо ми у Србији могли додати - и ботовањем). Киркегор пише: "Постоји форма зависти којој сам често виђао примере, у којој индивидуа покушава да оствари нешто злостављањем. Ако, на пример, уђем у простор у којем се мноштво окупило, често се догоди да се овај или онај одмах окрене против мене и почне да ме исмева; претпостављам да он себе доживљава као алатку јавног мишљења. Али, не лези враже, ако му ја узвратим добронамерном опаском, та иста особа постаје безгранично предусретљива и услужна. У суштини, почиње да ме сматра за нешто величанствено, можда величанственије но што и јесам: али ако му ја не дозволим да саучествује у мојој величанствености, у најмању руку ће ме исмејати. А чим постане саучесник, он хвали моју величанственост. Тако изгледа живот у малограђанштини." Киркегор наводи конкретну анегдоту у свом дневнику. Описује како је затекао тројицу младића испред своје капије који су, чим су га угледали, почели да се кезе и нижу безобразлуке. Када им је пришао, Киркегор је приметио да пуше цигаре и обратио се најближем, замоливши мало ватре да и сам запали. Изненада, став тројице младића се потпуно преокренуо - наизглед банални гест Киркегора имао је споменути ефекат "позива на саучесништво у (Киркегоровој) величанствености". Киркегор даље пише: "Истог тренутка, сва тројица су скинули своје шешире и изгледало је као да сам им учинио услугу молећи их за ватру. Дакле: исти људи су били пресрећни да ми вичу браво! ако бих им се обратио пријатељски, а камоли ласкаво; претходно су викали уа! и били нарогушени..." Можемо само да се сложимо са Киркегоровим закључком: Како је непроцењиво занимљиво да се сазнање о људској психологији обогати на овај начин! Извор: Блиц
МИША ЂУРКОВИЋ: Шта после Лењина?
Пише: Миша Ђурковић
