Правда

"За Републику Српску је најважније да постоје два концепта закона (о Суду БиХ), нацрт закона из 2013. године чије је аутор Савет министара БиХ, и концепт закона кога је припремило Министарство правде Републике Српске ове године, и који су потпуно равноправни у овом процесу", рекао је Касиповић. Он је истакао да су кључна питања у овом процесу надлежности Суда БиХ. "За Републику Српску неприхватљиво је решење које говори о проширеној надлежности Суда БиХ јер ми сматрамо да у материјалном законодавству, односно у кривичним законима у БиХ, ентитетима и дистрикту Брчко треба прописати дела за која је надлежан Суд БиХ. Тад више немамо одгонетања и импровизацију ко је за шта надлежан", навео је Касиповић. Према његовим речима, представници Српске ће своја решења заснивати и на анализи коју ће урадити Високи судски тужилачки савет БиХ, као и на закључцима и препорукама округлог стола који ће 26. октобра организовати Удружење правника Републике Српске. Он је нагласио да овај процес трпи и одређена настојања за "преживљавањем и опстанком" појма проширене надлежности. "Ми тврдимо да то није добро и о томе недвосмислено говори и аналитичка процена коју је прошле године урадио ВСТС БиХ. Потпуно је јасно да се није успјело на тај начин, а не треба заборавити да је чак три године утрошено на такозвани принцип објективизације, а резултата нема", истакао је Касиповић. Министар правде Републике Српске сматра да ће овај процес ипак бити завршен у наредна четири месеца, иако структурални дијалог за четири године не бележи значајније помаке нити резултате у реформи правосуђа у БиХ.

Прочитајте још:Европска унија: Референдум у РС је претња опстанку и територијалном интегритету БиХПОДРИВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ИЗНУТРА: Опозиција не жели јединство, одбијен Додиков позив!

Извор: Срна