Правда

Оланд је изјавио да је његова земља у рату након што су џихадисти у петак у Паризу убили 129 и ранили 350 људи, после чега је проглашено ванредно стање. Француска је јуче и званично затражила помоћ од осталих држава ЕУ. Прва је чланица која се, како је јавио „Гардијан”, позвала на члан Лисабонског уговора, у којем се каже да „ако је земља чланица жртва оружане агресије на својој територији, друге земље чланице ће имати обавезу да јој помогну свим средствима којима располажу”. Французи, дакле, очекују помоћ савезника, мада нису активирали члан пет Северноатлантског уговора, који омогућава колективну одбрану у случају напада на чланицу НАТО-а. Отворили су два фронта. Први је код куће, где су извели 120 рација у потрази за радикалним исламистима и помагачима црне осморке од петка тринаестог. Ипак, још нису ухватили Салаха Абдеслама, јединог преживелог нападача. Други је у Сирији и Ираку, где бомбардују положаје ИД, са нагласком на неформалну престоницу сунитских побуњеника у сиријској Раки. Министар одбране Жан-Ив ле Дријан подвукао је да су растрзани између полицијских и обавештајних операција, са једне стране, и војних акција, са друге, и да очекују асистенцију блока. Позвао је блок да „учествује у француским операцијама у Сирији или Ираку или да помогне у другим операцијама”. После масакра у 10. и 11. арондисману, шеф Јелисеја покушава да приближи ставове САД и Русије, које у Сирији бомбардују истог непријатеља – ИД, али и подржавају различите пријатеље: Вашингтон побуњенике, а Москва Башара ел Асада. У жељи да предупреди будуће атаке, Париз сматра да треба уништити ИД и да то једино може уједињеним и заједничким акцијама Беле куће и Кремља. Оланд је затражио и да СБ УН донесе резолуцију која би омогућила „уништење ИД”. Русе и САД је тешко убедити у то јер имају супротстављене визије о будућности Сирије. То би можда могло да се на неко време остави по страни после трагедије у Паризу и потврде Кремља да је на руски путнички авион ипак извршен терористички напад, за шта је ИД одмах преузела одговорност. После оптужби да Кремљ у Сирији углавном гађа Асадове непријатеље, из Вашингтона је стигла потврда да су Руси циљали исламисте у Раки. Није јасно шта су Французи тачно добили од чланица ЕУ које су једногласно подржале париски захтев будући да се ниједна земља није понудила да се придружи француском бомбардовању. У западним медијима је све чешћи позив да НАТО или САД упуте у Сирију копнене трупе, али је Обама одбацио такву могућност. Ипак, могућу ескалацију најављује његов министар одбране Еш Картер када позива Европу да ојача борбу против ИД. Како преноси „Волстрит џорнал”, Картер је казао да ће САД учинити све што треба, али да морају да се укључе и европске земље, које је прекорио због пасивности и недовољног издвајања за војску. Влада у Лондону радо би се придружила бомбардовању у Сирији, али нема подршку парламента. Вођа лабуриста Џереми Корбин одбио је да одговори на питање да ли би икад подржао рат против ИД, понављајући да је решење за Сирију искључиво политичко и да су западне интервенције на Блиском истоку делимично одговорне за ударе у Паризу. Корбин је казао и да се противи давању већих овлашћења полицији, која би им омогућила да осумњичене за тероризам убија у рацијама. Оланд је најавио да ће променити устав тако да власти имају већа овлашћења у борби против тероризма, при чему би ванредно стање продужио на три месеца. Обећао је већа издвајања за војску и полицију. Француски органи реда нису, истина, једини у Европи који се жале на мале буџете. Тиме и чињеницом да постоји слободан проток људи са Блиског истока покушавају да оправдају што је цела европска обавештајна заједница подбацила, не спречивши покољ у Паризу. ЦИА тврди да су САД и савезници знали да ИД осмишљава масовна убиства негде у Европи, што је потврдио и Ирак, поручивши да је још раније упозорио Запад шта се спрема у „кухињи” екстремиста који су објавили снимак у којем најављују удар на Вашингтон. Француски медији су дошли до фотографије хотелске собе у којој је припреман напад. Подови су били прекривени кутијама од пице, шприцевима и иглама за које се не зна да ли су коришћени за дрогирање или за намештање експлозива. Собу је наводно резервисао одбегли Абдеслам, за којим трага и белгијска полиција, будући да је живео у Белгији и да је у суботу из Француске ушао у Белгију. Његов брат је, према писању „Либерасиона”, изнајмио кућу у предграђу Париза која је служила у исте сврхе – за организовање покоља. Он је, као и осталих шест камиказа, настрадао у самоубилачком нападу. Верује се да је мозак операције Абделхамид Абауд, белгијски држављанин који је вероватно побегао у Сирију након што је полиција у јануару осујетила његов атак на цивиле.

„Не” квотама

Мађарска, која је поред Чешке, Словачке и Румуније гласала против квота за распоређивање миграната, саопштава да ће пред Европским судом правде пробати да оспори наметнути систем редистрибуције. Пољска, која је под притиском гласала за квоте, после напада је, ипак, истакла да је раније усвојена политика сада неодржива. Гувернери 25 савезних држава САД после покоља преко Атлантика истакли су да одбијају да приме сиријске избеглице по плану председника Барака Обаме за прихват 10.000 људи.

Прочитајте још:ДА НЕ ГУБИМО ВРЕМЕ: Ово су Асадови услови за сарадњу са ФранцузимаНЕШТО СЕ СПРЕМА: Велике вежбе иранске артиљеријеПЕСКОВ: Наша подморница из Медитерана није ракетирала циљеве у Сирији

Извор: Политика