У потрази за послом, девојка из Београда је са само 20 година добила понуду да као медицинска сестра оде да ради ни мање ни више него у северни део Ирака, у Курдистан.
Јелена Ђорђевић (24) заједно је са својом мајком спаковала кофере и упутила се на Блиски исток, не размишљајући о томе да њен живот тамо у неком тренутку може бити у опасности. Ратом захваћено окружење, константне претње Исламске државе, експлозије и бомбе, како она каже, нису јој биле ни на крај памети, јер је њено незадовољство животом у Србији било јаче од свега. Када је пре четири године саопштила својим ближњима да одлази тамо, рекли су јој да није нормална. - Отишла сам због лоших услова код нас, због мизерних плата и зато што нико не цени труд, знање и школу. Не кажем да је у Ираку нешто боље, али када те живот натера, онда не бираш. Нисам успела да нађем посао негде у Европи, бар не онај за који сам се школовала. Земље Блиског истока нуде веома добре услове, а то су плата, плаћен смештај, храна, рачуни, али и авионска карта за одмор где год да идем. Притом, када си на годишњем, примања су иста, не смањују ти ништа. Признајем да нисам размишљала у том тренутку шта ме тамо може чекати. Нисам размишљала ни о култури и условима, нити о томе да мој живот може бити угрожен - започиње Јелена своју причу. Она већ четири године живи у граду Ербил и каже да је за све време њеног боравка то место условно речено безбедно, иако се прва линија фронта налази на само 40 километара удаљености. - Поред свега што се дешава око нас и што чујемо, понекад видимо и доживимо, у Курдистану живот тече сасвим нормално и свима нама је потребно да изађемо и да се дружимо. Дешавало се једном до два пута годишње да експлодира аутомобил испред неких државних инситуција. Једном се то чак догодило на пет километара од куће у којој живим. Осећање које ме је тада обузело било је нешто између узбуђења и страха. У истом тренутку си престрављен, али и захвалан Богу што ниси одлучио да тог дана одеш са друштвом баш у кафић преко пута којег је бомба експлодирала. После таквог искуства постанеш обазрив, пазиш куда се крећеш и где проводиш време. Од тада углавном идем у објекте који имају висок ниво безбедности - каже ова храбра девојка и додаје да има срећу што је овај град у односу на друге још сигуран, јер би се она давно покупила и отишла. Осим тога што није била свесна рата, није знала да ће јој и велика разлика у култури и менталитету правити проблем, без обзира на то што је локално становништво веома љубазно и гостопримиво. - Било ми је потребно неколико месеци да се опоравим од културолошког шока који сам доживела овде. Као женска особа европског порекла не осећам се сигурно, јер овде жене никуда не иду саме, већ увек у пратњи брата, мужа, оца или мајке. Жене су овде, ми бисмо бар рекли, дискриминисане, толико да и ја као странкиња треба да се борим за своја права тамо. Такође, не постоји могућност да изађеш голих рамена или са сукњом мало изнад колена. Слобода кретања ти је ограничена, пошто они у провод излазе у осам, а кући се враћају у поноћ, када се у Београду тек излази. И наравно, језичка баријера, која често зна да доведе до конфликта због неразумевања - објашњава Јелена и додаје да ускоро планира да оде из Курдистана јер, ипак, не жели више да ризикује, али се у Србију, нажалост, неће враћати.
Волонтирала у избегличком кампу
Болница за коју је прво радила послала је Јелену да волонтира у избегличком кампу у којем је смештен народ Јазида. - На стотине напаћених људи јазидског порекла избегло је из града Мосула и околоних мањих места због претњи ИД-а. Ми као болница смо обезбеђивали кампове широм Курдистана лековима и материјалом за прву помоћ, лекарским прегледима, као и неопходним оперативним захватима који су, наравно, рађени у нашој болници потпуно бесплатно. Услови у којима овај народ борави су катастрофални. У летњем периоду има око 50 степени, прашина лети на све стране, док зими киша ствара поплаве, а температура иде и до нуле. У неким камповима нема довољно воде. Сви се труде да помогну колико могу, има много младих волонтера из разних држава Европе и Америке - прича Јелена.
Прочитајте још:
Извор: Ало
