Он је у ауторском тексту за немачку верзију сајта Хафингтон пост навео да и већина грађана Немачке подржава нормализацију односа са Русијом и одбацује слику непријатеља коју су им неки политичари наметали током предизборне кампање.
Са изузетком Зелених, све странке које су изабране у Бундестаг залажу се за побољшање односа са Москвом, а посебно лидери Слободне демократске партије и баварски политичари из Хришћанско-социјалне уније.
Економија, такође, осећа позитиван тренд. Велика немачка предузећа усагласиле су се са реализацијом инвестиционих пројеката у Русији. Источни комитет немачке привреде наставио је блиску сарадњу са Москвом, преноси Спутњик.
Осим тога, руска економија поново је ушла у фазу раста, наставља он и додаје да је државни буџет је консолидован, ниво инфлације низак, а обим девизних резерви је достигао ниво од пре кризе.
Кремљ шаље позитивне сигнале. Када руске власти почну да спроводе своје планове за приватизацију, немачке компаније ће се наћи у првом реду, објашњава Рар додајући да су при томе нестрпљиви немачки привредници, али и аустријски и турски предузетници.
Међутим, како наглашава, и даље морају да се превазиђу „високе баријере“. Тема санкција још није затворена, напротив.
Против воље сопственог председника, Конгрес САД усвојио је нове казнене мере против руског сировинског сектора, чиме је нанео штету и западним предузећима која сарађују са Москвом.
Представници немачке економије страхују да ће због страха од санкција САД већина европских компанија изаћи из енергетског савеза са Русијом који постоји већ десет година.
Немачке власти су против пооштравања антируских санкција и тврде да ти кораци крше европске интересе у области енергетике, али се за сада Берлин бори сам.
Остале земље ЕУ и у првом реду Француска ћуте, а неке средњоевропске државе чак подржавају оштре мере САД према Русији.
Чињеница је да неће бити могуће ослободити се санкција САД, констатује Рар. Оне су се, како каже, као Дамоклов мач надвиле над руско-европским економским односима и оне ће деловати чак и када ЕУ укине своје казнене мере.
"О каквом наставку економских односа Немачке и Русије уопште може да се говори у тако безизлазној ситуацији?“, пита се аутор.
„Европа, а пре свега Немачка постале су таоци новог економског рата који САД води против Русије. Нажалост, у последње две године Немачка и Француска нису успеле да постигну успех у Минском мировном процесу. Уместо да преузму улогу правих посредника, Берлин и Париз бранили су искључиво проукрајинске интересе. Са моралне тачке гледишта, то се може разумети, али са становишта стварне политике то је грешка“, сматра Рар.
Сада постоји озбиљна претња да ће САД истиснути Немачку и Француску у области решавања украјинске кризе. Емануел Макрон тренутно нема времена за спољну политику и фокусиран је на решавање унутардржавних проблема. Са истим проблемом се суочава и канцеларка Ангела Меркел.
Уместо велике победе на изборима, која би јој пружила неограничена овлашћења, чинећи је предводником Европе, а можда и читавог Запада, она је присиљена да се бори за своје политичко постојање. Ако стварању политичке коалиције буду сметале политичке разлике међу партијама, она би могла да изгуби свој положај, додаје Рар.
Према његовим речима, Меркел не сме Сједињеним Америчким Државама да повери решавање украјинске кризе јер би тада ЕУ заувек изгубила своју независност у питањима спољне политике и политике безбедности.
Не сме се дозволити да се Кијев и Вашингтон одговоре од руског предлога за слање мировњака УН на исток Украјине, закључује Рар.
Прочитајте ОВДЕ како је Њујорк честитао рођендан Владимиру Путину?
Извор: Танјуг
