Најновије

ДРЖАВА ДАЈЕ И ШАКОМ И КАПОМ: Колико нас коштају највећи инвеститори на југу Србије? (ВИДЕО)

Недавно отворене фабрике Леони, ИМИ и Cumtobel, као и оне које послују на југу Србије већ неколико година - Џонсон електрик, Олимпиас груп и Геоks, добиће из државне касе више од 85 милиона евра субвенција.

Леони (Фото: Јутјуб)

Да би им тај новац био исплаћен морају да испуне неке услове, међутим новинарка НИН-а Петрица Ђаковић упозорава да држава даје паре свих грађана и када обавезе нису испуњене и истиче да је зато потребна строжа контрола.

Познати услови које фабрике које имају погоне у Нишу, Прокупљу и Врању морају да испуне да би добиле паре од државе су да укупна улагања свих фабрика буду 218,2 милиона евра и да се у њима наредних година запосли 11.700 људи.

Међутим, новинарка недељника НИН Петрица Ђаковић која се бави економијом упозорава да држава исплаћује милионе евра страним компанијама и онда када не испуне услове који су прописани или када их "лажирају".

Наиме, чињеница је да је једно НИН-ово истраживање рађено на узорку од само 10 компанија које су добиле највеће субвенције по радном месту, рађено пре неколико година, показало да готово ниједан уговор није испуњен. Компаније су узимале субвенције, а да нису запошљавале раднике, такође, неке од њих су касниле у запошљавању, посезале су за отпуштањем радника да би их поново запослили, као да су у питању новозапослени - истиче Ђаковићева.

Подсећа и да је систем привлачења инвестиција субвенционисањем радних места критикован од почетка, али ипак траје већ 12 година. Осим што грађани не могу да контролишу трошење својих пара, проблематично је и то што, како каже, ефекти таквог начина привлачења инвестиција никада нису израчунати и представљени јавности, те се због тога и даље полемише да ли је то добро или лоше.

Иако ће држава да уложи више од 85 милиона евра у стране инвестиције на југу Србије, Ђаковићева истиче да досад никада није урађена озбиљна анализа ефеката нити је размотрено колико је “паметно” трошење толико новца пореских обвезника. Лепше је и политички прихватљивије, додаје, отварати фабрике и хвалити се новим радним местима, а то илуструје и примером.

Памтимо како је уочи изборне кампање потписан уговор са “Фијатом”, који још увек није обелодањен до краја, нити је познато колико је новца дато тој компанији, као ни то да ли смо ми од тога имали корист и колику тачно - подсећа новинарка.

Нема јасних критеријума за доделу субвенција

Ђаковићева истиче да је пракса коју је садашња власт критиковала док је била у опозицији последњих година не само настављена, већ је још учесталија, а субвенције се дају практично свима, без јасних критеријума и основа. Позива се и на различита истраживања која показују да је утицај страних инвестиција на привредни раст ограничен и да има мана, међу којима је изношење стеченог профита ван Србије, као и одлука да се нека фабрика затвори и угасе радна места.

Да су неопходни строжи критеријуми када се инвеститорима даје новац, посебно истиче због услова у којима раде запослени у субвенционисаним фабрикама.

Субвенције за радна места не да би требало да се додељују уз строге критеријуме и уз адекватну државну стратегију због чега се додељују баш том неком инвеститору, односно зашто је то државни интерес, него и уз услов да запослени у њима, пошто је и сами на неки начин субвенционишу, имају у најмању руку законом гарантована права и зараду, а не да раде у условима због којих су радници протествовали још почетком прошлог века - истиче Ђаковићева.

Подсетимо, да је систем субвенционисања који већ годинама постоји у Србији лош, економски неисплатив и без ефекта, сматрају и други стручњаци, јер је фабрикама које послују на југу, као што су Јура, Шинвон или Леони истекли уговори са државом и сваког дана би могли да се "спакују и оду". Ђаковићева такође истиче да систем "подмићивања послодаваца" да отварају погоне није добар и да би држава требало да створи амбијент који ће бити погодан за улагања, јер ће у супротном дугорочно држави и грађанима овакав систем донети само штету.

КЛЕР: Ефекти субвенција су директно повећање броја запослених

У нишкој Канцеларији за локални економски развој (КЛЕР) кажу да они не контролишу да ли инвеститор испуњава своје обавезе из уговора, али објашњавају да контролу реализације пројеката и процену ефеката ради Развојна агенција Србије (РАС). На основу Закона о улагањима, додају, КЛЕР пружа подршку да се инвестиције реализују.

У случајевима када су инвеститори подржани кроз отуђење земљишта од стране Града без накнаде, контролу и испуњење уговорних обавеза ради Градска управа-Секретаријат за имовину - додају у КЛЕР-у.

Иако многи економисти критикују то што су ефекти милионима субвенционисаних фабрика "невидљиви", из КЛЕР-а пак појашњавају да су они позитивни и да је најзначајније и највидљивије то што се смањује број незапослених и директно повећава број запослених у тим компанијама. Градски буџет је због тога "пунији" од пореза на зараде и имовину, додају, а приход је већи и од пореза на додату вредност и прихода по основу доприноса.

Повећава се укупан приход запослених, као и потрошња, истичу, а смањује број корисника социјалне помоћи па се самим тим смањују издавања државе за то.

Сви послодавци на рачун буџета улаћују порезе и доприносе за сваког запосленог, а потом се, по месту пребивалишта запосленог, локалним самоуправама враћа трансфер дела пореза на зараде. Једине директне уплате у буџет Града су на основу пореза на имовину и комуналне таксе, а у неким случајевима евентуално и еколошке таксе - појашњавају у КЛЕР-у.

Милиони страним компанијама

Уговор са компанијом Џонсон електрик која послује у Нишу је активан, кажу у Министарству, а овој фабрици одобрено је 19,2 милиона евра који ће постепено бити исплаћени, док су услови за укупну исплату ниво улагања од 50 милиона евра и 2.400 новозапослених.

У фази реализације је и уговор са прокупачким Леонијем, додају, коме је одобрено 5,5 милиона евра који ће постепено бити исплаћени по испуњењу услова, који подразумевају улагање од 22 милиона евра и 500 новозапослених.

Компанији Леони у Нишу са којом је уговор у току, наводе у Министарству, одобрено је 6,42 милиона евра, а услови за укупну исплату су улагање од 22 милиона евра и 2.200 новозапослених.

Недавно отвореној фабрици ИМИ у Нишу одобрено је 8,51 милион евра, како кажу, који ће бити исплаћени када буде уложено 26,73 милиона евра и 1.250 новозапослених.

Компанији Cumtobel  која је недавно почела са радом у Нишу одобрено је, додају, 8,008 милиона евра и тај новац ће им бити исплаћен када њихово улагање достигне 30,63 милиона евра и када буде 1.100 новозапослених.

У фази мониторинга су уговори са нишким фабрикама Олимпиас гроуп и Џонсон електрик, као и са врањанским Геоксом.

Олимпиас гроуп добиће 18 милиона евра подстицаја, у траншама, након што улагање буде 36,04 милиона евра и када буде 2.000 новозапослених, компанији Џонсон електрик биће исплаћено 9 милиона евра када улагање буде 15 милиона евра и 1.000 новозапослених, док ће врањском Геоксу бити исплаћено 11,25 милиона евра подстицаја када испуне услове - 15,80 милиона евра улагања и 1.250 новозапослених.

У Министарству привреде кажу да новац инвеститорима исплаћују у траншама, у зависности од висине улагања и броја новозапослених који су дефинисани уговором, а појашњавају да је сваки динар из буџета покривен банкарском гаранцијом компаније, све док не испуне све уговорне обавезе и док се не заврши мониторинг.

Прочитајте ОВДЕ шта чека грађане Србије када је у питању Шенген.

Извор: Јужне вести

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Балкан пост