Мали је објаснио да су изменама ствара фискално растерећење прихода по основу рада, кроз смањење стопе доприноса за обавезно социјално осигурање и стварају се услови за утврђивање најниже и највише месечне, односно највише годишње основице доприноса.

Као кључне измене, Мали је навео смањење стопе доприноса за осигурање за случај незапослености, са 1,5 одсто на 0,75 одсто.

"То значи, са становишта обрачунавања и плаћања доприноса по основу зараде, да је послодавац ослобођен од плаћања дела доприноса који се обрачунава и плаћа на терет послодавца (на терет зараде), а да се допринос од 0,75 одсто плаћа на терет запосленог (из зараде)", рекао је Мали.

Како каже, на тај начин обезбеђује се мање фискално оптерећење прихода по основу рада и смањење трошкова пословања за послодавце као и за друге исплатиоце прихода. Измене и допуне Закона о порезу на доходак грађана треба да сузбију нелегалан рад физичких лица у својству пружаоца услуга смештаја уређењем пореског третмана, да повећа одговорност запослених према послодавцима, али и омогући решавање проблематичних кредита.

Мали је рекао да се предложеним решењем уређује порески третман прихода које оствари физичко лице од пружања угоститељских услуга у објекту домаће радиности и објекту сеоског туризма.

"Пореску основицу чини износ пет одсто просечне месечне зараде по запосленом у претходној години, помножен бројем појединачних лежајева, односно камп парцела и одговарајућим коефицијентом према категорији туристичког места", рекао је Мали.

У циљу смањења проблематичних кредита извршене су измене у делу који се односи на порески третман прихода физичких лица у случају реализације вансудског поравнања између банке и корисника стамбеног кредита који се сматра проблематичним, у смислу да је изузет од опорезивања прихода који физичко лице оствари по основу отписа дела потраживања.

Када је реч о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица, оне ће, каже Мали, пружити подршку развоју привреде, нарочито кроз стварање повољнијих услова за обављање привредних активности.

Изменама закона ће се изменити начин обрачуна пореске амортизације, подстицаће се иновативност И унапредити положај обвезника омогућавањем расхода по основу рекламе и пропаганде без ограничења.

Нови царински закони омогућиће прелазак на безпапирно пословање, поједноставјење, модернизацију и рационализацију царинских процедура и обезбеђивање веће правне сигурности и једнообразности пословања.

У оквиру сета пореских закона су и измене и допуне Закона о јавном дугу, а Мисија ММФ-а препоручује да дефиниција циља управљања јавним дугом треба да се измени у складу са најбољим праксама, односно да Министарство финансија и Управа за јавни дуг обезбеде средства за редовно сервисирање буџетских потреба по најповољнијим условима и трошковима финансирања уз прихватљив ниво ризика.

Мали је говорећи о изменама Закона о дувану рекао да се њиховим доношењем сузбија нелегална производња И промет дувана и дуванских производа.

"Неопходно је што пре успоставити ефикаснију контролу на тржишту дувана и дуванских производа, као и да се šшто пре отпочне са применом решења предложених овим законом, у циљу стварања услова за очување и повећање буџетских прихода", рекао је Мали.

Он је рекао да се изменама и допунама Закона о играма на срећу оснива Управа за игре на срећу у саставу Министарства финансија.

Изменама закона се предвиђа да Управа самостално извршава послове у области игара на срећу на целокупној територији Србије и организује се тако да обезбеђује функционално јединство у спровођењу прописа у области игара на срећу.

Министар финансија је образложио и измене и допуне Закона о порезу на имовину које треба да уједначе примену пореских прописа и јачање правне сигурности, обезбеди адекватније опорезивање имовине сходно економској моћи, као и да се дестимулише градња без прописане дозволе.

Мали о буџету: Бољи стандард, већи привредни раст и напредак

Синиша Мали изјавио је данас да ће буџет за 2019. годину као и сет реформских закона допринети даљем подизању животног стандарда, привредном расту и још интензивнијем напретку Србије.

Мали је у Скупштини Србије образлажући буџет за идућу годину рекао да је предложено решење републичке касе уравнотежено, јер је, како каже, карактерише социјални аспкет који је везан за повећање животног стандарда, које прати повећање плата и повећање пензија, као и развојни аспект јер предвиђа рекордна издвајања за капиталне инвестиције, које ће подстаћи даљи раст БДП.

Према његовим речима, сетом пореских закона омогућава се и растерећење привреде, кроз олакшице које ће јој дати могућност да буде још атрактивнија и конкурентнија.

Буџетом су предвиђени укупни приходи од 1.246,2 милијарде динара и расходи у висини од 1.269,1 милијарду динара, што даје предвиђени дефицит од 22,9 милијарди динара, односно 0,4% БДП-а.

Пројектован је реални раст БДП-а од 3,5% и просечна инфлација 2,3 одсто, додао је Мали.

Он је напоменуо да је буџет за наредну годину резултат и наставак реформских процеса започетих 2014. године, који су, како каже, резултирали сјајном 2018. годином у којој су остварени изузетни резултате у економији.

Мали каже да је у првих девет месеци ове године остварена стопа привредног раста од 4,5 одсто, а привредна активност током целе године бележи интензиван раст.

Министар финансија је рекао да је стопа незапослености на крају другог квартала ове године износила је 11,9 одсто, и више је него преполовљена у односу на 2012. годину, када је износила 25,5 одсто.

"Незапосленост младих смањена је са 51,1 одсто на 27,5 одсто Посебно охрабрује податак да је раст запослености у потпуности резултат запошљавања у приватном сектору, док је у јавном сектору број запослених смањен", истакао је Мали.

Како каже, реформски процеси који се спроводе, на здравим основама фискалне и монетарне стабилности, подижу атрактивност привреде за стране инвеститоре и тиме отварају канал трансфера знања и технологије.

Истакао је да су фискална кретања у овој години била боља од планираних и да је на крају септембра суфицит на нивоу опште државе износио 54,5 милијарди динара, док је на нивоу републичког буџета након 10 месеци остварен суфицит у износи од 61,1 милијарду динара.

Мали је навео да ће на крају године суфицит у буџету бити 0,6 одсто БДП-а што је око 28 милијарди динара.

"Када је реч о јавном дугу, он се константно смањује и на крају октобра износио је 56,6 одсто БДП. На крају 2015. године јавни дуг износио 70 одсто БДП, а сада је захваљујући добрим фискалним резултатима, брзина смањења учешћа јавног дуга у БДП већа од пројектоване, па се приближавање нивоу од 50 одсто БДП очекује већ почетком 2019. године", рекао је Мали.

Он је додао да окосницу буџетске и фискалне политике у наредној години чине мере растерећења привреде, кроз подстицај расту и запошљавању, и напуштање такозваних кризних мера које су биле на снази у оквиру програма фискалне консолидације.

Без наплате накнаде више пута по истом основу

Синиша Мали изјавио је да ће се Предлогом Закона о накнадама за коришћење јавних добара унапредити транспарентност система јавних прихода и обезбедити предвидивост трошкова пословања привреди.

Он је у Скупштини Србије рекао да се Предлогом закона отклања могућност наплате накнада више пута по истом основу.

"Увођење накнада само једним законом, унапређење предвидивости трошкова пословања привредних субјеката и рационално коришћење јавних добара су три најважнија циља предложеног решења, рекао је Мали у Скупштини Србије.

Навео је да ће се укинути накнада за биогорива, за обавезне резерве природног гаса, за прекомерно коришћење јавног пута, као и за коришћење комерцијалних објеката којима је омогућен приступ са јавног пута.

Мали је додао да је у оквиру накнаде за заштиту и унапређивање жžивотне средине брисано утврђивање те накнаде по основу права својине на непокретности, односно закупа, или коришћења непокретности која се тренутно утврђује према површини стамбеног, односно пословног простора, односно земљишта за обављање делатности.

Он је додао да је примена накнаде одложена до 1.марта 2019. године, до када ће бити донет подзаконски акт.

"За период јануар фебруар 2019. године, накнада ће се утврђивати према висини из 2018. године", рекао је Мали.

С друге стране, уводи се накнада за унапређење енергетске ефикасности ради омогућавања извршења међународних обавеза у вези остваривања циљева прописаних законом којим се уређује ефикасно коришћење енергије.

Ружић: Компентенцијама до најбољег кадра и добрих резултата

Предложеним изменама и допунама Закона о државним службеницима дефинише се појам компетенција односно знање, вештине, особине, ставови и способности које би државни службеник требало да има а у циљу постизања очекиване радне успешности.

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић је образлажући разлоге за доношење измена Закона рекао да су они непосредно у вези са остваривањем општег циља из Стратегије реформе јавне управе у Србији и посебних циљева дефинисаним у њеном Акционом плану за 2018-2020. годину.

"Он подразумева даље унапређење рада јавне управе и обезбеђивање високог квалитета услуга грађанима и привредним субјектима, као и доследну примену деполитизације и професионализације државних службеника, успостављање службеничког система заснованог на компетенцијама и на начелима транспарентности, конкурентности, пријема и напредовања у служби на основу заслуга", рекао је министар у Скупштини Србије.

Он је подсетио да је на седници Савета за реформу јавне управе Владе Србије усвојен документ „Оквир политике управљања људским ресурсима у државној управи Републике Србије" којим је извршена анализа постојећег стања и дате су смернице и препоруке за даље унапређење управљања људским ресурсима у државној управи заснованих на компетенцијама и систему заслуга.

Управо те смернице важне су и за привлачење и задржавање квалитетних кадрова кроз увођење у посао, оцењивање, напредовање, хоризонталну мобилност, систем плата, стручно усавршавање и оспособљавање, управљање каријером и посебне мере политике задржавања људских ресурса, истакао је.

Предложене су и одредбе којим се уређује да ће се избор међу кандидатима у конкурсном поступку од сада заснивати на провери тих компетенција, али се такав систем уводи и у функцију вредновања рада државних службеника.

Тиме се подстиче службеник на остваривање бољих резултата рада и стварају се услови за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању, објаснио је Ружић.

Такође, предложене су одредбе које се односе на унапређење евиденција управљања људским ресурсима (Централна кадровска евиденција), јачање улоге Кадровског плана и јачање интерног тржишта рада у циљу стварања квалитетне и ефикасне базе запослених чија улога би била између осталог и да утиче на политику задржавања кадрова и њихово правилно распоређивање.

На дневном реду скупштине Србије данас је девет предлога закона из надлежности Министарства државне управе и локалне самоуправе.

То су Предлог закона о изменама и допунама Закона о државним службеницима, Предлог закона о изменама и допунама Закона о платама државних службеника и намештеника, Предлог закона о изменама и допунама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

Такође расправљаће се и о Предлозима закона о изменама Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, о запосленима у јавним службама, о изменама Закона о систему плата запослених у јавном сектору.

На дневном реду су и Предлог закона о изменама Закона о платама запослених у јавним агенцијама и другим организацијама и Предлог закона о изменама и допунама Закона о инспекцијском надзору.

Бајатовић: Буџет одлично планиран, трошимо колико зарадимо

Предложени буџет за 2019. годину одлично је планиран у датим околностима и важно је да смо почели да трошимо колико зарађујемо, оценио је данас генерални директор "Србијагаса” и посланик Социјалистичке партије Србије Душан Бајатовић.

"Најзад смо почели да трошимо колико зарађујемо, а мана је раније била што смо трошили више него што зарађујемо. Системске мере које ће се предузети идуће године говоре да је држава највећи инвеститор и овај буџет у датим околностима одлично је планиран", рекао је Бајатовић у Скупштини Србије.

Он је нагласио да се мора планирати конзервативно, ако је циљ да се има стабилан динар, каматне стопе и добре оцене ММФ-а и Светске банке.

Бајатовић је изразио очекивање да ће бити остварен суфицит, а не дефицит.

Бајатовић је навео да би било добро и да имамо веће стопе раста, као и да Србија има релативно мали друштвени производ по глави становника, те да се на томе мора радити и у наредном периоду.

ДС: Предлог буџета за 2019. пародија

Посланик Демократске странке Радослав Милојичић назвао је данас Предлог буџета за 2019. годину пародијом, јер се, између осталог, повећавају субвенције за јавна предузећа, док се, каже Милојичић, буџет за културу смањује.

Милојичић је новинарима у Скупштини Србије рекао да влада предлаже задужење код Еворпске инвестиционе банке у износу од 250 милиона евра за изградњу Националног стадиона, док, на пример, не обнавља Инфективну клинику.

Такође, влада предлаже повећање субвенција јавним предузећима за 13 одсто, док са друге стране смањује буџет за културу за осам одсто.

"Влада СНС жели да награди са 13 одсто своје партијске директоре, партијске послушнике који енергично аплаудирају Александру Вучићу , док са друге стране смањењем од осам одсто жели да казни све оне који не подржавају политику СНС", рекао је Милојичић.

Он је навео да су демократе предложиле више од 50 амандмана, између осталог, да се Министарству одбране додели више средстава за "куповину још једног стана министру Вулину", али и Скупштини Србије "да би се за Александра Мартиновића и Владимира Орлића обезбедила још једна плата".

Гојковић: Законски уредити област нуклеарне сигурности

Доношење новог закона о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности потребно је да би се уредила та област, јер је претходни закон застарео, а у међувремену се на том пољу много тога променило, изјавила је данас председница Народне скупштине Маја Гојковић.

Обраћајући се посланицима у Скупштини Србије навела је да се предлог закона односи на тему која је свеобухватна и актуелна данас у свету у шта се, додала је, уверила када је постала председник Управног одбора Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије.

Рекла је да је раније имала прилику да разговара са представницима Међународне агенције за атомску енергију из чега је, како је додала, произашла обавеза и нужност доношења новог, модерног закона.

"Ова област нуклеарне сигурности и заштите од јонизујућег зрачења до сада је била уређена законом који је донет пре скоро десет година, а у међувремену се много тога у овој области променило", рекла је Гојковић.

Подсетила је да се Србија налази у процесу приступних преговора са ЕУ и да је тиме преузела обавезу да своје законодавство усагласи са европским прописима.

"То је једна од чињеница коју морамо да узмемо у обзир, да је закон од пре десет година веома застарео и да је дошло до знатног унапређења и на технолошком плану, као и нових сазнања које овај предлог закона треба да уреди", додала је Гојковић.

Шта је командант НАТО поручио Приштини, прочитајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг