Растући јаз између Европе и Америке можда је најважнија и најмање разматрана последица спољне политике првог човека САД Доналда Трампа, пише “Вашингтон пост”.
Његово понашање је обично сматрано дестабилизирајућим код удаљених противника у Пјонгјангу, Техерану и Пекингу, међутим дипломатске бомбе експлодирале су и у престоници Европске уније Бриселу, као и у Паризу, Берлину и Лондону, а штета коју узрокују је стварна.
Многе европске вође су престале да буду љубазне према Трампу. Након годину и по повремених чарки, почели су да узвраћају ударац – Трамп је описан као опасност европским безбедносним интересима док се лидери Европе крећу ка отвореном разлазу са Вашингтоном по питању Ирана и других важних тема.
Немачка канцеларка Ангела Меркел је недавно рекла да је Трампов напад на ирански споразум створио “стварну кризу” за глобални поредак. Француски министар финансија Бруно Ле Мер поручио је да америчко унилатерално наметање санкција као “економског полицајца планете” – није прихватљиво.
Последњи у низу се огласио председник Европског савета Доналд Туск, који је у “твиту” у среду с горчином поручио: “Гледајући последње Трампове одлуке неко би могао да помисли: с таквим пријатељима коме још требају непријатељи. Али, искрено, ЕУ треба да буде захвална. Захваљујући њему решили смо се илузија”.
Војна алијанса НАТО и даље делује релативно чврсто. Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг сусрео се са Трампом у четвртак и касније навео на “Твитеру” да је то био “добар састанак”. Он је такође похвалио председниково управљање трошковима одбране. Али, колико дуго то “одбрамбено пријатељство” може да се одржи ако постоји отворени разлаз на главним дипломатским питањима?
Европљани ће предузети важан, симболични корак даље од САД следеће недеље, кад се представници Немачке, Француске и Британије придруже Русији и Кини на састанку заједничке комисије која надгледа ирански нуклеарни споразум.
-Ово је болно за нас – изјавио је недавно неименовани дипломата ЕУ.
Иако европским званичницима није пријатно да седе поред Русије, Кине и Ирана, а насупрот САД, Трампово повлачење из споразума не даје им алтернативу, јер ЕУ сматра да је овај споразум кључан за њену националну безбедност. Европљани су се ове недеље намучили да увере Иран да остане у споразуму, делимично зато што не желе да угрозе надгледање – према тренутном протоколу инспекције камере снимају 2 милиона дигиталних записа дневно на кључним локацијама у Ирану.
-Захваљујући споразуму, време Ирана за прављење бомби се продужило са неколико недеља на годину дана. Европа не жели да ризикује да изгуби време угрожавањем тог споразума – рекао је неименовани европски дипломата званичник.
-САД нам никада нису рекле који је “план Б”. Шта да радимо ако Иранци избаце инспекторе? – додао је он.
Како оцењује “Вашингтон пост”, сукоб између Европе и САД ће се продубити ако Вашингтон, како се очекује, наметне секундарне санкције против европских команија које послују са Ираном. Европа би се тада могла осветити кажњавајем компанија које се подвргавају америчким мерилима.
Трамп је толико непопуларан у Европи да супротстављање њему потеже мали политички ризик. ЕУ се по питањима као што су трговина, клима, израелско-палестински конфликт и глобална економија држи традиционалног центристичког консензуса. Разметљиви и вулгарни Трамп изгледа скоро као карикатура сирове, дивље Америке коју многи Европљани не воле. Прошлогодишња анкета Истраживачког центра Пју открила је да свега 11% Немаца верује да ће Трамп урадити праву ствар, у поређењу са његовим претходником Бараком Обамом, којем је поверење поклонило чак 86% испитаника.
Американци су толико дуго узимали европску подршку здраво за готово, да је свега неколико аналитичара разматрало како би изгледао прави раскид у трансатлантској алијанси. Можда је сада време да се размотри “шта ако”. Трамп често каже да “Америка на првом месту” не значи “само Америка”, али и Европа има глас у томе, а ове недеље он је звучао негативно, закључује “Вашингтон пост”.
Прочитајте ОВДЕ која то земља смета ЕУ на Балкану осим Русије?
Извор: Блиц
