Најновије

ЈЕРЕМИЋ: Хапшења која су цементирала власт СНС

Колико год пута да је новинар Милан Јовановић јавно оптужио председника општине Гроцка Драгољуба Симоновића да је одговоран за паљење његове куће, хапшење овог функционера СНС под сумњом да је одговоран за подстицање кривичног дела изазивање опште опасности било је изненађујуће.

Вук Јеремић (Фото: Медија центар)

Пише: Вук Јеремић

Разлог за то је што су хапшења јавности препознатљивих лица изузетно ретка, упркос релативно честим акцијама масовних хапшења која су последњи година постала заштитни знак полиције.

У последњих шест година било је свега неколико таквих хапшења и сва су, без изузетка, могла да се доведу у политички контекст.

Србија победила Мишковића

Свега четири месеца након формирања, формално, Владе Ивице Дачића, полиција је у децембру 2012. године привела власника компаније Делта Мирослава Мишковића и његовог сина Марка.

Касније ће се испоставити да је приведен због сумњи у малверзације са путарским предузећима, али та чињеница остаје у сенци медијског извештавања.

Оно што избија у први план, у претежном броју медија, је одлучност са којом се први потпредседник Владе Александар Вучић упустио у борбу против корупције.

„Нико, па ни Мишковић, не може да победи Србију“, поентирао је тадашњи ППВ, а медији су се фокусирали на претње које му је наводно упутио власник Делте приликом хапшења.

Иако је касније демантовано да је икаквих претњи било, резултати полицијско-медијске акције су врло брзо били видљиви. Популарност председника СНС-а је скочила изнад 50 одсто, одакле се ретко спуштала у наредних шест година.

Што се тиче Мишковића, он је правоснажно ослобођен за дело због којег  је ухапшен, али му се и даље суди за, накнадно убачено, дело помагања у утаји пореза.

Хапшење још једног Мирослава

Скоро две године након Мишковића, ухапшен је још један познати бизнисмен, Мирослав Богићевић.

Власник концерна Фармаком ухапшен је у новембру 2104. године, на београдском аеродрому, док је покушавао да напусти земљу.

Богићевић је ухапшен са још шест особа којима се стављао на терет испумпавање новца из Привредне банке Београд. Наводно, кривично дело је почињено од октобра 2012. до марта 2013. године тиме што је Привредна банка Београд одобравала кредите привредним друштвима чији је јемац био „Концерн Фармаком МБ“ у циљу да та привредна друштва средства из добијених кредита у виду позајмице истог дана трансферишу „Концерну Фармаком МБ“ као крајњем кориснику.

Суђење за ово дело још траје у Специјалном суду. Коментаришући хапшење, тада већ премијер Вучић је изјавио да узимање кредита без покрића од државних банака није било могуће без помоћи одређених политичара и да ће јавност сазнати ко су они када осумњичени за преваре о томе проговоре.

Суђење Богићевићу за Привредну банку Београд и даље траје, а нико од политичара није одговарао за извлачење новца  из државних банака.

Предаја под неразјашњеним околностима

Дан након парламентарих избора на којима је убедљиво победила листа СНС-а у јавности је одјекнула вест – Дарко Шарић, човек који се годинама уназад помињао као најтраженији бегунац се предао српском властима.

Притом, околности под којима се предао човек који се сумњичио да је управљао опсежном операцијом шверца кокаина из Јужне Америке у Европу, ни дан данас нису разјашњене.

Тадашњи министар правде Никола Селаковић је изјавио да се Шарић предао безусловно када је постало јасно да ће бити ухапшен. Министар додуше није желео да прецизира у којој се земљи крио, а непознато је остало и ко је са њим водио преговоре о предаји.

Шарић је недавно осуђен на 15 година затвора због шверца кокаина, а паралелно се у Специјалном суду води против њега и поступак за прање пара.

Посредно, Шарић се помињао и у поступку који се водио против Бранка Лазаревића, бившег шефа кабинета Ивице Дачића. Лазаревић је био оптужен (а недавно и првостепено ослобођен) да је одавао поверљиве информације из истраге Шарићевом клану.

Шарићеви искази на суду о „генералу Папаји“ и наводним криминалним радњама тадашњег начелника УКП-а Родољуба Миловића, иако су се показали неистинитим, послужили су властима да смене поједине руководиоце у полицији.

Цена критике

Оптужбу да Александар Вучић користи борбу против корупције као изговор за обрачунавање са противницима јавно је 2015. године изнео, тада већ бивши члан СНС-а, народни посланик и председник скупштине општине Зајечар Саша Мирковић.

Он је у отвореном писму оштро критикивао Вучића оптужујући га за апсолутизам и да је приватизовао правосуђе.

Две године касније изнова се огласио, оптуживши Вучића да стоји иза паљења амбасада из 2008. године.

Мање од два месеца касније, Мирковић је ухапшен под сумњом да је злоупотребом службеног положаја оштетио буџет Зајечара за око 14 милиона динара.

Како је саопштио МУП, Мирковић је са позиције председника скупштине, наложио М. Т. која је такође ухапшена, да уговори набавку новогодишњих пакетића у вредности од скоро 14 милиона динара, мимо процедуре јавне набавке, чиме је буџет оштећен у том износу.

Ово наводно дело одиграло се у другој половини 2013. године. Такође, Вишем тужилаштву у Зајечару је поднета и кривична пријава против Мирковића, због наводног извлачења новца из ФК Тимок, и пребацивања на рачун свој фирме.

Мирковић је првостепено осуђен на годину дана затвора због  пакетића, док епилог друге пријаве није познат. Оно што јесте, Мирковић се након тога није оглашавао у јавности.

Прочитајте ОВДЕ нову колумну Мирослава Лазанског.

Извор: Данас

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Мишковић-богатство и суђење.

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Балкан пост