Најновије

ЗДРАВО “КИТИ”! Како је совјетска подморница распорила стомак америчком носачу авиона

Атомска подморница са нуклеарним оружјем у „клинчу“ са ударном борбеном групом коју предводи носач авиона, имају потенцијал да направе катастрофу планетарних размера. Пре равно 35 година (21.марта 1984.године) у Јапанском мору је дошло до опасног сусрета руске нуклеарне подморнице К-314 и америчког носача авиона „Kitty Hawk“.

Aмерички носача авиона „Kitty Hawk“ (Фото: Јутјуб)

Један од највећих забележених инцидентата између нуклеарних суперсила је пуком срећом прошао без људских жртава и далекосежних последица. Нешто касније, тај исти амерички носач авиона „Kitty Hawk“, је поново освануо на првим страницама светских медија, јер је његову „непробојну“ противваздухопловну одбрану савладала група руских бомбардера. О овим догађајима из релативно блиске историје, опширније у наредном тексту.

Потера за америчким носачем авиона

Тог  марта месеца 1984.године, догађаји су се развијали веома великом брзином. У Јапанско море је упловила изузетно снажна поморска борбена група америчке ратне морнарице, коју је предводио носач авиона CV-63 „Kitty Hawk“. Овај пловећи аеродром чији је депласман износио више од 83 хиљаде тона, на својој палуби је могао да носи око 80 борбених авиона и хеликоптера различитог типа. Главни брод је покривала група од неколико ракетних крстарица, фрегата и разарача, а ту су били и бродови који су логистички обезебеђивали целу ову формацију. Ударна група бродова је окренула свој курс ка обалама Јужне Кореје, где је требала да учествује у великој војно-поморској вежби кодног имена „Team Spirit-84“- преноси интернет портал РИА Новости.

Појачана активност потенцијалних непријатељских ратних бродова у близини границе са СССР-ом није остала непримећена од поморских ефектива Тихоокеанске флоте. Совјети су у правцу америчке групације послали нуклеарну подморницу (К-314) класе 671 „Ерш“, са задатаком да прати њене активности. Подморница ове класе је била наоружана торпедима калибра 533 мм, противбродским минама и ракетним противподморничким комплексом „Вьюга“. Ракете-торпеда са којим су ове подморнице биле наоружане, носиле су нуклеарне бојеве главе, које су посебно ефикасне приликом извођења удара по крупним површинским циљевима какви су на пример носачи авиона или ракетне крстарице.Њихов ефективни домет је износио 40км.

После неколико часова аутономне пловидбе атомска подморница К-314 „Ерш“ је налетела на прве делове америчке поморске борбене групе. Совјетска подморница је поред помоћних бродова детектовала и амерички носач авиона, и кренула да га неприметно прати са безбедног одстојања. Све се одвијало у најбољем реду, све до момента када је подморница морала мало да застане, да би остварила везу са командним пунктом Тихоокенаске флоте. За то време се ударна група америчких бродова удаљила од подморнице, на неких 20 наутичких миља, чиме је сваки контакт са њом био изгубљен. Команданту подморнице, капетану прве класе Владимиру Јевсејенку, у том тренутну није ништа друго преостало, него да у пуној брзини крене у потеру за изгубљеним Американцима. Међутим, у таквим околностима сама подморница ствара далеко већи шум, који индукује демаркациони ефекат који открива њен присуство. Хидроакустични уређаји који су се налази на америчком носачу авиона су брзо регистровали овај шум, и истовремено алармирали целу групацију да нагло скрене са свог првобитног курса, изводећи енергичне маневре за избегавање противничких торпеда. Отежавајућа околност је била и та, што су практично сви амерички бродови прешли у фазу тоталне радио-тишине. И палубној авијацији је било забрањено да полеће и слеће на носач авиона у циљу максималног прикривања своје позиције.

Директан контакт

Док је подморница К-314 по непрегледној пучини грозничаво тражила амерички носач авиона, одједном је стигла порука са великог противподморничког брода „Владивосток“, које се такође налазио у акваторији Јапанског мора. Наиме, овај брод је преко својих радарских система открио тачну позицију америчке групе и одмах обавестио остале совјетске поморске ефективе који су оперисали у том подручју, укључујући ту и подморницу К-314 „Ерш“.

Подморница је одмах заузела нови курс и успела да оствари визуелни контакт са америчким носачем авиона који се налазио на око 150 миља од обала Јужне Кореје. Праћење је настављено подводним кретањем. После извесног времена командир подморнице је одлучио да још боље осмотри противничке бродове, и подигао је перископ. Налазивши се на дубини од око 10 метара, капетан „Ерша“ је видео навигациона светла америчких бродова на растојању од свега 4-5 хиљада метара. У том моменту десила су се два везана удара страховите снаге, који су добрано протресли целу подморницу. Показало се у ствари, да се амерички носач авиона налазио много ближе него што се то претпостављало, где су се оба пловила кретала један у сусрет другом. Практично, совјетска подморница К-314 се налазила у епицентру распореда ударне групе бродова РМ САД, у непосредној близини америчког носача авиона Kitty Hawk.

Штавише, она два ударца за које су по звуку није могло рећи да се радило о експлозијама, била су последица судара између подморнице К-314 и америчког носача авиона. Совјетска подморница је одједном почела да губи своју брзину, јер је приликом судара настрадао пропелер мотора.

Није се више имало куд. Морало се се под хитно изронити, и совјетска подморница се у свом комплетном издању ускоро појавила на површини мора. Одмах се изнад оштећене руске подморнице сјатио велики број америчких авиона, који су у једној славодобитничкој атмосфери искористили несвакидашњу прилику, да из ваздуха фотографишу најновију класу совјетске „подводне немани“ коју је покретао нуклеарни реактор. На локацију где се налазила оштећена подморница „Ерш“ је убрзо послан тегљач који се налазио у саставу Тихоокеанске флоте, где је под пратњом америчких бродова и авиона одвукао у стално место базирања.

Ипак планирана војна вежба Team Spirit-84 се уопште није одржала. Амерички носач авиона је за 180 степени променио свој курс и пуном брзином кренуо пут поморске базе Јокосука на хитан ремонт. Наиме, пропелер совјетске подморнице К-314 се дубоко „зарио“ у труп брода и направио рупу дубине шест метара. Радило се о веома опасном месту, које се налазило у непосредној близини одсека брода, у коме су се налазиле цистерне са огромним количинама керозина. Том приликом је у море истекло неколико хиљада тона авионског горива. Наиме, пуком срећом није дошло до активације овог горива који би проузроковао једну свеопшту катастрофу, с обзиром шта се све осим горива налазило на америчком носачу авиона (спомиње се цифра од најмање 10 ракета класе ваздух-земља опремљених нуклеарним бојевим главама). Судбина капетана на подморници К-314 Владимира Јевсејенка је после овог инцидента практично запечећана, барем када је реч о одговорним дужностима који су везане за командовање борбеним пловилима. Он је истог момента повучен са мора, и прекомандован у јединице обалске одбране.

Незвани гости

Без обзира што је приликом судара совјетске атомске подморнице К-314 „Ерш“, лоше прошао и амерички носач авиона „Kitty Hawk“, цела Тихоокеанска флота је на неки начин осећала једну врсту срама због оваквог развоја догађаја. Дуго прижељкивани реванш се догодио 16 година касније, када су своје поморске другове осветили неустрашиви руски пилоти.

Наиме, у октобру 2000.године у акваторији Јапанског мора се опет појавила снажна ударна група америчких бродова коју је као и 1984.године предводио носач авиона „Kitty Hawk“. Они су на овај простор дошли ради заједничке вежбе са својим савезником – Јужном Корејом. У неутралним водама, на око 600 километара од Владивостока, неколико суперсоничних извиђачких авиона Су-24МР руског ратног ваздухопловства је у бришућем лету прелетело преко америчког носача авиона. Авиони су се на свеопште запрепашћење посаде која се налазила на носачу „Kitty Hawk“, појавили ниоткуда. Они су летећи на изузетно ниској висини, успели да остану неоткривени за радарске капацитете противника, где су на тај начин у потпуности пробили ПВО систем целокупне ударне групе америчких ратних бродова са носачем авиона на челу, што је један вид посебне срамоте. Уз заглушујућу грмљавину својих мотора, они су на један веома спектакуларан начин који је одисао апсолутним тријумфализмом, неколико пута прелети изнад палубе овог брода где су направили комплетну фотосесију.

Детаљи ове несвакидашње и јединствене операције су руским новинарима пренели непосредни учесници који су летели на авионима Су-24МП, тачније командир ваздухопловне ескадриле 799. извиђачког авиопука и пуковник у пензији Александар Ренев, који је управљао са једним од ових авиона.“ Ја сам направио неколико кругова изнад америчког носача авиона на висини од 30-50 метара. То је све трајало око 20 минута“-присећа се руски пилот. „После су са носача полетели ловачки авиони F-18. Један од њих је покушао да ми се приближи, али у близини се налазила наша ловачка заштита састављена од авиона Су-27, од којих је један улетео у простор између нас. У таквој формацији, удаљени једни од других 10-15 метара ми смо завршили овај контакт и свако је одлетео на своју страну“- рекао је пуковник Ренев.

Међутим, други руски извиђачки авион Американци нису хтели тек тако да пусте. Изнад носача авиона је у том моменту кружила пара ловаца F-14. Они су се устремили на Су-24 , пратећи га практично у стопу. Том приликом су покушали да изврше притисак на совјетског пилота тако што су хтели да га подигну што више у висину. Наиме, један од авиона F-14 се подвукао испод Су-24, не дозвољавајући му да се спусти на висину испод 500 метара. У том моменту су се изнад носача авиона налазила група америчких авиона састављена од летелица F-14 и F-18, а поред њих је са његове палубе полетео и један хеликоптер.

„Kitty Hawk“ је пловио из јапанске луке Отару ка водама Јужне Кореје после завршетка поморске војне вежбе. У моменту када се допуњавао горивом из танкера, наишли су руски борбени авиони. У његовој непосредној близини се налазио свега један разарач као заштита. Остали бродови из ове групе су били раштркани на удаљености и до 15 км. Дакле, резултат операције руских пилота се може окарактерисати као потпуно изненађење за посаду носача авиона „Kitty Hawk“.

Руским пилотима је успело да открију практично све: принцип рада система противваздухопловне одбране који штите ударну групу са носачем авиона, типове ових система, време њихове реакције и систем обезбеђења. Цела операција је имала и огроман политички значај, јер су у САД у то време сматрале да су на целом Пацифику апсолутно доминантни, те да у Русији нема адекватне флоте која се тој доминацији може супротставити, у којој чак не лете ни авиони.

После овог инцидента дошло је до великих потреса у РМ САД, који су окончани сменама. Тако је смењен комплетан командни кадар који је руководио системима ПВО ударне поморске групе, као и командант задужен за њену ваздухопловну компоненту. Америчка штампа се обрушила на ратну морнарицу, а почели су да се појављују и врло комична сведочанства пилота и морнара који су били судионици овог догађаја.

Путин запретио НАТО да одбије од Србије! Сада је Русија ту за браћу! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: bog-rata.com

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА