Најновије

ДЕВЕТ "ИЗАБРАНИХ"! Ко ће заменити Јункера на челу Европе: Комшијски кандидати све озбиљнији избор

Европска народна партија (ЕПП), политичка снага десног центра Европе,званично и даље стоји иза Манфреда Вебера, кандидата за председника Европске комисије - упркос противљењу француског председника Емануела Макрона и других лидера ЕУ. Међутим, Немац Вебер није успео да добије неопходну подршку на самиту у Бриселу прошле недеље.

Јункер (Фото: Јутјуб)

Вебер и даље има неке шансе да преокрене ствари - позвао је колеге из Европског парламента да се окупе око његове кандидатуре. Он је тврдио да би било шта друго угрозило такозвани систем "спиценкандидата" - под којим би председавање Комисијом требало да иде једном од "водећих кандидата" са избора за Европски парламент. Међутим, званичницима ЕПП-а је потребан план Б ако не буду могли да спасу Веберову кандидатуру и желе да задржепредседавање над Комисијом, коју тренутно држи Жан-Клод Јункер.

Ево девет могућих нових кандидата ЕПП-а за моц́ну функцију, уз преглед онога што им иде у корист и онога што би могло да нашкоди евентуалној кандидатури, како је навео "Политико".

1. Мишел Барније, главни преговарач за Брегзит

За: Као ветеран француски државник који је два пута био европски комесар, Барније има искуство и знање које захтева позиција. Као преговарач са Великом Британијом око изласка из Уније, он је човек који је осталих 27 чланица држао уједињеним. Он је члан ЕПП, али има и снажне везе са лидерима ЕУ и посланицима Европског парламента широм политичког спектра.

Против: Барније ће 2021. године напунити 70 година. према том критеријуму он и не представља смену генерација, на коју позивају неки ЕУ лидери, међу којима Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел. А ако Париз "шутне" немачког кандидата Вебера, Берлин ће тешко дозволти да Француз преузме ту позицију.

2. Александар Стуб, потпредседник Европске инвестиционе банке

За: Стуб је у трци за "спиценкандидата" био одмах иза Вебера, што би могло да указује на то да је бивши фински премијер добар избор уместо Вебера. За разлику од Вебера, Стуб има искуство извршиоца, јер је радио не само као шеф владе, већ и на бројним министарским позицијама. Он у ЕПП спада у умереније чланове, а то би могло да му донесе подршку од осталих партија у Парламенту.

Против: Финска нова влада је већ најавила да ће номиновати Јуту Урпиланинена, социјал демократу, за комесара. Премијер Анти Рине, такође социјал демократа, мораће да одустане од подршке Урпилаинену и подржи Стуба ако овај жели да буде председник ЕК. Пољска, Мађарска и можда још неке владе из источне Европе вероватно ће гласати против Стуба, јер је снажно говорио у прилог томе да ЕУ подржава владавину права у земљама чланицама - стајалиште које Варшава и Будимпешта сматрају непримереним уплитањем у њихове унутрашње послове. Поврх свега, пошто је изгубио примарну трку у ЕПП, Стуб је рекао да подржава Вебера и да остаје при том ставу, чак и када су спекулације порасле да Веберова кандидатура можда неће успети.

3. Кристалина Георгијева, шеф Светске банке

За: Бугарка је веома поштована у Бриселу, била је комесарка од 2010. до 2016. године. Она би имала подршку земаља Вишеградске групе. Њено именовање би задовољило оне који желе родно избалансиранију и географски разнолику Комисију.

Против: Георгијева никада није била изабрана и није имала ниједну политичку функцију на националном нивоу. Поред тога, неки званичници ЕУ нису импресионирани тиме што је 2016. напустила Комисију да преузме посао као ЦЕО Светске банке због њене растуће фрустрације због начина на који ЕК функционише - посебно њеног садашњег генералног секретара, Мартина Селмајера, који је тада био Јункеров шеф кабинета.

4. Кристин Лагард, директор ММФ

За: Као бивши адвокат и троструки министар у својој родној Француској, Лагард има извршно искуство и економско знање које би се добро уклопило у председавање Комисијом. Када би постала прва жена на челу ЕК, тиме би се ЕУ супротставила критикама и уздрмала горње ешалоне у којима доминирају мушкарци. Макрон је, између осталог, нагласио да жели родну равнотежу на највишим пословима ЕУ. И званичници ЕУ кажу да је Лагард дуго била једна од преферираних Меркелових избора.

Против: Лагард није чест гост у Бриселу и нема блиске односе са члановима Европског парламента. Она никада није учествовала на изборима за политичку функцију. Она је такође усред другог мандата шефа ММФ-а, која ц́е трајати до 2021. Раније овог месеца, рекла је француским новинарима да је "веома почаствована" што је споменута као потенцијални наследник Јункера или председника Европског савета Доналда Туска, али је рекла да има своју мисију, да заврши мандат.

5. Лео Варадкар, премијер Ирске

За: Као лидер Ирске у време Брегзита, Варадкар је блиско сарађивао са Ек и лидерима ЕУ. И он спада у умереније чланове ЕПП и има добре односе са либералима и посланицима који нагињу улево. Осим тога он је млад има 40 година, а могао би да бдуе први отворено геј лидер велике институције ЕУ и прва особа чији су родитељи индијски имигранти на некој од највиших европских позиција.

Против:Варадкар је лидер своје државе свега две године. Тешко је да би он пристао да се у овом тренутку пресели у Брисел. Један ирски политичар је рекао да је превише рано за њега да се бори за европску позицију и да не жели да изглед ако да бежи од предстојећих избора у Ирској који треба да се одрже 2021. године.

6. Петер Алтмајер, немачки министар економије

За: Алтмајер има искуство на извршним позицијама, као вишеструки министар и радио је и за ЕК. Недавно је сарађивао са француским колегом Бруном ле Мером на заједничкој индсутријској стратегији Француске и Немачке, што би могло да му помогне да придобије Макрона. Такође је и близак савезник Меркелове и нагиње улево, што му иде у прилог ако жели подршку и других партија.

Против: Алтмајер има 61 годину, па ни он не би предстваљао смену генерација. Као неко ко се раније није нашао у трци за Ек, а није учествовао ни на изборима за ЕП, могао би да се суочи са отпором европосланика који га не познају.

7. Андреј Пленковић, хрватски премијер

За: Бивши дипломата и европосланик Пленковић је виђен као умеренији члан партије ХДЗ и једна од кључних фигура која је помогла Хрватској да уђе у ЕУ 2013. године. Близак је Селмајеру. Колико је омиљен у ЕПП показала је и посета Меркел Загребу у мају. То је био једини митинг у вези са изборима за Европски парламент на којем је Меркел учествовала изван Немачке.

Против: Званично, он није заинтересован, али су многи узели са резервом његову изјаву да је његов једини посао да буде премијер Хрватске. Даље, његова земља није члан ни еврозоне ни Шенген зоне. Када би он добио један од највиших послова у Бриселу, то би Комсиију гурнуло дубоко у непознати свет балканске политике. На Меркелином митингу у Загребу осетио се укус опасности, када је без њеног знања пуштена националистичка песма.

8. Колинда Грабар Китаровић, хрватска председница

За: Она је прва жена председник Хрватске и најмлађа особа икад изабрана на ту позицију. Њено именовање као шефа Комисије би обезбедило жељени родни и географски баланс на највишим позицијама у ЕУ. Као бивши дипломата и министарка спољних послова и евроинтеграција, она је такође имала важну улогу у хрватском приступу ЕУ, а служила је и као асистент генералног секретара НАТО.

Против: Грабар-Китаровић се суочава са истим препрекама као и Пленкович, у смислу тога што њена земља није ни у еврозони ни у Шенгену. јена улога шефа државе је мања него Пленковићева. Осим тога она је више десничарски орјентисана, што би могло да јој отежа да формира коалицију у Европском парламенту да је подржи.

9. Доналд Туск, председник Европског савета

За: Неке ЕУ дипломате су спомињале могућност да се Туск пребаци са челне позиције Европског савета на врх ЕК. Као бвши премијер Пољске и тренутни председник Европског савета, он има сасвим довољно искуства на извршним позицијама - што је Веберова Ахилова пета. Иако је део централно-десне ЕПП, он би могао да добије и подршку социјалиста и либерала. неколико либералних премијера га је подржало пре две године да добије нови мандат иако га нису подржали десничари у пољској влади.

Против: Он је рекао да се његово име не налази на списку потенцијалник кандидата за ЕК.Дипломате кажу да би се опција Туска активирала само у најгорем случају - уколико нико од осталих кандидата не би имао довољну подршку. Тускови критичари га оптужују да се превише уплиц́е у пољску унутрашњу политику, с циљем да тамо настави своју политичку каријеру, и кажу да би се иста ствар могла догодити и ако он буде водио Комисију.

Зашто је Ердоган изгубио и који је његов следећи корак прочитајте ОВДЕ.

Извор: Блиц

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube