Украјински амбасадор у Норвешкој Вјачеслав Јацјук је током своје посете архипелагу Шпицберген, изјавио да Украјина „може постати арктички играч“. Он је истакао да у овом тренутку Украјина није укључена у арктичке активности, али да се ствари могу променити.
Према његовим речима, један од циљева његове посете архипелагу је био да се потврди намера Украјине да активизира сарадњу са Норвешком, управо у вези са арктичким питањима.
Ово није први пут да Кијев изражава жељу да учествује у развоју Арктика. У новембру 2017. године, премијер Украјине Влодимир Гројсман је током своје посете Канади рекао да Кијев може да сарађује са Отавом на развоју Арктика.
Међутим, руски политичари и експерти сматрају да су тренутно мале шансе да Кијев такве планове и оствари.
Специјални представник председника Русије за међународну сарадњу на Арктику и Антарктику, Артур Чилингаров, објаснио је да Украјина нец́е моц́и да почне да развија Арктик, због недовољних техничких могућности.
Према његовим речима, Украјинци су раније имали добру авијацију на Арктику. Украјина је производила авионе Ан-74, Ан-2, Ан-30 и они су добро летели. Имала је и властиту авио-индустрију, која се користила на Арктику. Међутим, сада више не постоји могућност да се Украјина врати на Арктик.
Русија је највећа арктичка држава – од 38.000 километара границе арктичке обале, чак 22.000 километара припадају Русији а, поред ње, арктичке обале припадају и земљама северне Европе, Сједињеним Америчким Државама и Канади.
Руски експерти су сагласни у оцени да Кијев нема ни потенцијала, ни техничких, ни финансијских средстава са којима би могао да учествује у развоју Арктика. Уосталом, деведесетих година је и Русија запоставила Арктик, управо због недостатка финансијских средстава. Они наводе да економски проблеми не дозвољавају Кијеву да се бави чак ни сопственом територијом, а камоли Арктиком.
Арктичка област је, од средине 20. века, од кључног геополитичког значаја, а у региону су откривене и велике резерве угљоводоника, па питање контроле над ресурсима постаје кључно. У поларном кругу крије се 13 одсто светске неоткривене нафте, као и 30 одсто неоткривеног гаса. Ту су и обилне количине урана, ретких минерала, злата, дијаманата, али и милиони квадратних километара неоткривених ресурса.
Економски значај Арктика све је већи, а посебно након што су државе широм света почеле да схватају потенцијал поморског саобраћаја кроз ту регију.
Руски председник Владимир Путин је раније рекао да је развој Арктика и Северног морског пута један од најважнијих задатака за Русију. Он је наредио да се до 2024. године повећа теретни промет дуж Северног морског пута и до 80 милиона тона годишње.
Турци пронашли материјал за прављење атомске бомбе. Прочитајте ОВДЕ све о томе.
Извор: rs.sputniknews. com
