Та обавеза се односи на око 33.000 функционера.
Функционер је дужан да поднесе извештај са стањем имовине на дан 31. децембар претходне године, уколико је дошло до битних промена у имовинској карти у односу на податке из претходног извештаја.
Битна промена у односу на податке из претходног извештаја сматра се свака промена која се односи на имовину чија вредност прелази износ годишње просечне зараде без пореза и доприноса.
Агенција за борбу против корупције са органима и институцијама провера да ли постоје функционери који су премашили овај износ за ванредно пријављивање имовине, а нису је пријавили.
Ако функционер не пријави имовину Агенцији или даје лажне податке о имовини може бити кажњен затвором од шест месеци до пет година, а функционеру који је осуђен на ову казну престаје обављање јавне функције и забрањује се стицање јавне функције у року од десет година од дана правоснажности пресуде.
Функционер може бити кажњен и новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара за прекршај ако пријави имовину након истека рока прописаног законом.
Функционер коме је престала јавна функција дужан је да поднесе Извештај о битним променама у односу на податке из претходно поднетог извештаја и у наредне две године од престанка јавне функције.
Агенција је средином јануара, уз подсећање на обавезу о року за ванредно пријављивање имовине, навела је да износ годишње просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији за 2018. годину износио 595.800 динара.
Русија укинула Кини једну важну ствар, председник се плаши вируса! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Српски Телеграф
