Такозвана Скупштина Косова донела је 17. фебруара 2008. године Декларацију о независности којом је Приштина једнострано прогласила одвајање од Србије.
Скупштина Србије поништила је ову одлуку, али то није спречило низ међународних признања која су уследила.
Ево чиме су се 2008. године бавили актуелни председници и премијери Србије и такозване државе.
Председник Србије - Александар Вучић
Мање од месец дана делило је Александра Вучића од 38. рођендана и није носио наочаре, али то нису највеће разлике у односу на данашње време.
У време када је окупирана српска територија проглашавала независност, актуелни лидер Српске напредне странке био је на функцији генералног секретара Српске радикалне странке (СРС).
Формално, био је тек трећи човек у хијерархији највеће тадашње опозиционе странке - председнику Војиславу Шешељу судио је Међународни суд за ратне злочине у Хагу, док је странком управљао Шешељев заменик Томислав Николић.
Николић је радикале представљао на састанцима са тадашњим председником Борисом Тадићем и премијером Војиславом Коштуницом на којима је договорено да Скупштина Србије поништи одлуку лажних косовских органа о проглашењу независности, и да се 21. фебруара 2008. године одржи велики митинг у центру Београда.
Вучић је тада, у име радикала, тражио да Скупштина буде обавештена о свим мерама које ће предузети Србија јер „морају да буду упознати сви грађани, а не само политичка елита".
На конференцији за штампу уочи великог митинга „Косово је Србија", Вучић је у седишту СРС описао питање Косова како га је тада видео.
„Ми немамо, сатерани смо уза зид, то вам је као у британској војној доктрини - дакле, сатерани смо као пацов у угао и немамо шта да радимо сем да штитимо своје, да бранимо своје. То вам је као мајка у животињском царству чије је младунче нападнуто. Е тако они нама, или из тих земаља, отимају нам део територије. И кажу - Па нема проблема, ми вас много волимо! То што смо вам убили дете, то нема везе. Јесмо ми вама убили дете, али ми ћемо да вам дамо најбољу кафу, и аустријску и италијанску, и какву год хоћете. Сад немој да се љутиш, сахрани дете, практично ти мораш да живиш. Даћемо ти најбољу кафу на свету да пијеш.- Хвала вам, моје дете је важније и свачије дете је важније од ваше кафе. И немојте да ми поредите сад причу да кажете -свршено је са тим, па сад наставите нормално. Није завршено. Никада неће бити завршено, јер Косово и Метохија је Србија. Као што је за вас Косово независна држава, за мене је Косово Србија."
Митинг је одржан 21. фебруара 2008. године, уз присуство премијера Војислава Коштунице, министара, лидера опозиције Томислава Николића, представника српских политичара из суседних земаља, јавних личности - спортиста и глумаца.
После митинга и молебана, у центру Београда избили су немири у којима су уништаване радње и крадена роба, нападане и спаљиване амбасаде.
Једна особа је погинула, а више их је повређено.
Председник терористичке творевине - Хашим Тачи
Његово лице тога дана било је на екранима свих светских телевизијских мрежа.
Хашим Тачи 17. фебруара 2008. године био је лажни премијер и у говору у Скупштини окупиране српске покрајине свету је представио Декларацију о независности.
„Од данас, Косово је поносно, независно и слободно", поручио је Тачи у говору који се у Приштини сматра историјским.
Такозвани премијер навео је и циљеве којима ће се руководити.
„Ово није преседан, Косово је специјални случај, због процеса распада СФРЈ.
„Косово ће бити део евроатлантске породице и посебно ће пазити на мањине у складу с Повељом о људским правима, обезбеђиваће мир и стабилност у целој земљи."
Тачи је на ту функцију ступио нешто више од месец дана пре доношења Декларације о независности - изабран је 8. јануара 2008. године, и одмах је најавио да ће Косово у првој половини те године прогласити независност.
Већ тада је напоменуо да ништа неће бити урађено без подршке званичника из Брисела и Вашингтона, иако су, наводно, званичници Европске уније и Сједињених Држава у првом тренутку исказали одређене резерве према једностраном проглашењу независности.
Премијерски мандат Тачију, који је тада био лидер Демократске партије Косова коју је и основао, омогућила је коалиција са дотада ривалским Демократским савезом Косова тадашњег председника Фатмира Сејдиуа, наследника дугогодишњег лидера Ибрахима Ругове.
Међу министрима у кабинету Хашима Тачија била су и два представника српске заједнице на Косову - Бобан Станковић био је министар за повратак и заједнице, док је Ненад Рашић био задужен за рад и социјална питања.
У Тачијевом профилу који је објављен на сајту Би Би Си-ја у дану његовог избора, данашњи такозвани косовски председник описан је као ветеран у борби етничких Албанаца за одвајање од Србије и као лидер политичког крила терористичке организације “Ослободилачка војска Косова”.
Премијерка Србије - Ана Брнабић
Са мастер дипломом британског Универзитета Хал у џепу, Ана Брнабић је у тренутку једностраног проглашења независности Косова имала 33 године и већ шест година је живела у Србији по повратку са студија у иностранству.
У званичним биографијама наводи да је у том периоду радила на пројектима Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), обављајући послове консултанта.
Ипак, у години која је претходила проглашењу независности Косова, актуелну премијерку посао доводи до саме административне линије Београда и Приштине.
Како је потврдило више извора који су радили са Аном Брнабић, а желели су да остану анонимни, актуелна премијерка била је ангажована као саветница директора у Координационом телу Владе Србије за Прешево, Бујановац и Медвеђу.
Из кабинета премијерке потврђен је овај детаљ који је недостајао у званичним биографијама премијерке Брнабић.
Премијер окупиране српске покрајине - Аљбин Курти
Нешто дуже, карактеристично црне косе, и у џемперу са рол крагном уместо данашњег одела - тако се Аљбин Курти појављује у документарном филму аустријске продукције снимљеном у години једностраног проглашења независности лажне државе.
Продуценти су га одабрали као представника алтернативне политичке сцене, па се тада 33-годишњи лидер покрета „Самоопредељење" појављује у кадровима са младим члановима покрета који припремају летке ове организације.
„Косово остаје буре барута са лошим управљањем, незапосленошћу и сиромаштвом”
„Велико је разочарање у домаће и међународне политичаре - неопходна је само једна варница да све плане", упозоравао је тада Курти.
Због тога се актуелни такозвани премијер залагао да представници међународне заједнице напусте Косово.
Курти је у то време протест исказивао и на улицама, предводећи демонстрације „Самоопредељења" које су се често завршавале сукобима са полицијом, хапшењима и великим бројем повређених.
Сам Курти ухапшен је годину дана пре проглашења независности Косова, током протеста 10. фебруара 2007. године у којима су два демонстранта убијена.
Најпре је био притворен до јуна те године, да би потом био пребачен у кућни притвор, па осуђен на девет месеци затвора.
„Самоопредељење", на чијем је челу Курти и данас, на изборима је први пут учествовало две године након проглашења независности.
Једанаест година након проглашења независности, лажну државу је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Терористичка творевина је од 2008. године постала члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Милогорци поразбијали возила људи који су били на литијама, више о томе ОВДЕ!
Извор: Би Би Си
