Време украјинског председника Володимира Зеленског све убрзаније се ближи крају. Сада је већ сасвим јасно да бивши (а ако му се посрећи и будући) глумац није оправдао поверење ни свог протежеа, олигарха Игора Коломојског, ни ментора са Запада (САД и Велика Британија), ни украјинског народа. Ако и прихватимо став да у сукоб против Русије није ушао својевољно, начин на који га је водио не може да оправда ниједним својим потезом.
У ствари, Зеленском је пресудило то што је свима већ постало јасно да прескупи рат Америке против Русије не може бити окончан у корист западне силе. Напротив, само је допринео незадрживом паду моћи прекоатлантског хегемона. Тектонске политичке и социјалне промене на глобалном нивоу, које свакако нису инициране украјинским сукобом, само су потврда да је свету доста доминације једне силе, макар оличене и у америчко-европској коалицији.
За Украјину, смештену на граници два света, источног и западног, поменута промена испоставила се као – погубна. Очигледно, у Кијеву су закаснили с идеолошким престројавањем кроз које су пре тога прошле земље бившег „источног блока” и некадашње совјетске републике. Како се испоставља, цена кашњења је превелика. Посебно за земљу на ивици економског слома.
ЗАПАД ОВО НИЈЕ ОЧЕКИВАО: Док су се бавили Украјином, Русија је...
Истини за вољу, блиски одлазак Зеленског и није толико повезан с њим лично. Он је, како се то сада назива – колатерална штета. Шта је имао да „одглуми”, одглумио је. Његово уклањање, шире гледано, не би ни за јоту утицало на исход догађаја. Без обзира на то да ли би исто било изведено на финији или на грубљи начин, већ у складу с очекивањима публике.
Такође, не треба бити наиван и веровати да евентуално уклањање првог човека Украјине има било какве везе с чињеницом да су рат и економске санкције наметнуте Русији у великој мери исцрпли европске земље, па и саме САД. Не, једноставно, неопходно је наћи нови, ефикаснији метод за глобалну доминацију, примерен 21. веку. Очигледно ратови нису више примењив модел.
Колико је у свему поменутом неизвесна будућност Зеленског, можда најбоље показују учестале медијске спекулације у којима је поента – начин на који би он могао да буде уклоњен: од атентата и бекства на неку добро скривену плантажу негде у Јужној Америци и слично, до покушаја да се његов одлазак повеже с истовременим одласком руског председника Владимира Путина. Другим речима, украјински сукоб, који је у својој суштини био превасходно медијски рат, то остаје и даље. А тако ће, по свој прилици, бити решена и судбина главног глумца серије „Слуга народа”.
„Уклањање” Зеленског, међутим, не значи и да је проблем Украјине решен. Напротив. После милијарди долара које су Американци и Европљани уложили у изгубљени рат долази време наплате трошкова. У подељеној земљи, с разореном привредом, осиромашеним становништвом… пара једноставно нема. А притом треба задовољити разне апетите, укључујући и руске. И све уз чињеницу да се светска јавност окреће више Москви него Вашингтону и Лондону.
Овај процес не може да чека и одлазак првог човека у Кијеву управо је у тој функцији. Ако би се уз све постигао још неки додатни поен (пољско заузимање западних делова Украјине, преузимање контроле над Одесом од стране Русије и сл) све би се одвијало још брже. Али и с могућим новим неспоразумима. Како год било, о евентуалном наследнику Зеленског за сада се прича тек као о – техничком питању.
И ту долазимо до још једног важног питања: Ко ће у име Украјине потписати евентуални мировни споразум с Русијом? Другим речима: Ко ће се у историју друге по величини европске државе уписати као неко ко је „продао идеале”, макар били и самоуништавајући? Да ли ће тако нешто Зеленском уопште бити омогућено? Или тај чин тражи нову личност која би обезбедила какав-такав државни континуитет, али и задовољила апетите оних који су у њен пројекат уложили милијарде.
Украјинска прича далеко је од свршетка. Бивша совјетска република, после свих преврата и ратних мука кроз које је прошла, мора да се уклапа у свет који до сада није постојао. Наравно, све под условом да у земљи после Зеленског и даље буде вољних и спремних да прихвате нову реалност и крену у заједничку обнову. Да ли ће им за то бити потребан неки нови „слуга народа”, или ће се Украјинци убудуће ослонити на сопствену памет, показаће време.
ПАКАО СЕ СПРЕМА: Американци напуштају Украјину и отварају ново жариште и сукоб
Извор: Политика.рс
