Najnovije

Nemoć države: Mladi stručnjaci masovno napuštaju zemlju

BEOGRAD- U školovanje visokoobrazovanog građanina država uloži oko četiri miliona dinara, a onda ga, praktično, pokloni drugim zemljama. Prema podacima SKONUS-a, Srbija je prva u regionu, a druga u svetu po iseljavanju obrazovanih ljudi. Uz to, mlađe je stanovništvo koje je u inostranstvu nego ono u zemlji.
Beograd (Foto: JuTjub)

Beograd (Foto: JuTjub)

Šest godina inženjer elektrotehnike Miljan Ivanović tražio je najbolju šansu u Srbiji, a našao je u Hagu. Sličnim putem, u poslednjih pola godine, krenulo je desetak ljudi iz njegovog okruženja. "Mladi Holanđani ne vole baš mnogo da se bave tehnikom. Oni moraju da uvoze ljude sa strane. Da bi podstakli dolazak ljudi, oni nude neke beneficije za nas", ističe Miljan Ivanović. U školovanje visokoobrazovanog građanina država uloži oko četiri miliona dinara, a onda ga, praktično, pokloni drugim zemljama. U tom darivanju ispred Srbije je samo Gvineja Bisao – računica je Studentske konferencije univerziteta u Srbiji (SKONUS). Da to spreče, studenti su tražili i savet privrede. "Privrednici su sa jedne strane izneli stavove gde su rekli da mladi ne steknu znanje u toku školovanja, potrebno za dalji rad", kaže Vladimir Radovanvić iz SKONUS-a. Sedamdesetih u inostranstvo su mahom slati radnici niskih kvalifikacija, pa je svaki drugi imao osnovnu školu, a tek dva odsto njih ponelo je fakultetsku diplomu. Poslednjih godina ispraćamo sve obrazovaniji kadar – fakultetsku diplomu ima čak 16 odsto onih koji odlaze, a sa osnovnom školom se preko granica uputi tek šest odsto radnika. "Za malu zemlju nema veće tragedije nego ako uvozi pasulj i krompir, a izvozi inženjere i lekare... Moramo redefinisati naš javni sektor i reći: 'Treba nam toliko lekara, toliko inženjera, profesora' i ponuditi najboljima neku šansu da rade u važnim državnim institucijama, ako hoće. Ako neće, nek rade u privatnom sektoru, ova politika da najbolji treba da idu u privatni sektor, a najgori u državni, neće se dobro završiti", poručuje profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec. Ovo goruće pitanje i nacionalni problem prepoznala je i Srpska akademija nauka i umetnosti. Naziva ga egzodusom mladih generacija.
Pročitajte još:Car Dušan je dao Hrvatima poluostrvo Dubrovnika pod jednim uslovom koji su pogazili!Olja Bećković: Tijanić me je više puta zvao na RTS
"Ja njih ne optužujem. Oni su, zapravo, suočeni sa jedinim životom koji imaju na raspolaganju. S njim moraju da se ophode odgovorno. Optužujem moju generaciju i celo društvo koje mora da se angažuje, kad već govorimo o mrzovolji društva mrzovoljnih penzionera koji kukaju što nema ko da im zarađuje za penzije. Ono što mene najviše boli jeste da u tom egzodusu naši ljudi koji odlaze nekako rezignirano pale mostove. Ako i odu, ne moraju da pale mostove", objašnjava predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić. Test za to koliko će mostovi biti izdržljivi jeste podatak da je u ovom trenutku na birou za nezaposlene u ovom momentu oko 850 magistara i doktora nauka. Više od 300 njih mlađe je od 40 godina. Na zavodu provedu gotovo tri godine. Izvor: RTS
Bonus video

Milan Vidojević - Živimo kao robovi duboke države i novog svetskog poretka!

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube