Pravda

Novi propis je u završnoj fazi usaglašavanja sa ministarstvima, a sa početkom jeseni trebalo bi da bude upućen u Vladu Srbije. Od njega se očekuje da, posle lanjskih kataklizmi u Obrenovcu, Tekiji, Krupnju, Surdulici i Kraljevu uvede efikasniju zaštitu života ljudi i imovine. U slučaju elementarne nepogode ubuduće će biti moguća prisilna evakuacija, a na poplave i požare reagovaće radne jedinice civilne zaštite koje će biti formirane. Prava i dužnosti subjekata odbrane biće preciznije definisana, a jasnije će biti određen i položaj opštine i dužnosti njihovih čelnih ljudi. Ključna promena posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o vanrednim situacijama biće uspostavljanje sistema zaštite i spasavanja kao dela jedinstvenog sistema nacionalne bezbednosti. Novine podrazumevaju: odgovornost u sprovođenju preventivnih mera, podizanje kapaciteta kroz adekvatnije finansiranje, što će omogućiti novi zakon o finansiranju lokalnih samouprava koji je u pripremi, kao i uvođenje telefonske linije 112. U sektoru za vanredne situacije MUP Srbije napominju da su izmene zakona donetog 2009. godine najviše inspirisane iskustvima stečenim tokom borbe sa vodenom stihijom 2014, koje su pokazale i dobre i loše strane postojećeg sistema civilne zaštite. “Pokazalo se da je najslabija karika u lancu organizacije prventiva. Cilj ovih izmena jeste svojevrsna profesionalizacija ove sfere. Namera nam je da civilnu zaštitu preuzmu obučeni profesionalci, ali i da uspostavimo sistem odgovornosti za sve koji se ne pridržavaju slova propisa”, napominju u Sektoru za vanredne situacije. Ovo pitanje je utoliko značajnije jer MUP planira da broj pripadnika sistema civilne zaštite sa približno 1.000, koliko ih je danas, u sledećih nekoliko godina poveća na 4.000. Ovoliki broj spasilaca i vatrogasaca trebalo bi da pomogne državi da se uspešno nosi sa ćudima prirode. “Predviđeno je i postojanje samostalnog budžetskog fonda za vanredne situacije. NJega bi trebalo da finansiraju privredni subjekti koji se bave delatnostima koje mogu biti rizik ili pretnja za sistem civilne zaštite. Takve su, recimo, kompanije koje se bave proizvodnjom ili skladištenjem opasnih materija”, kažu u MUP. Ovaj fond uveo bi stabilnije finansiranje civilne zaštite, a ne bi opteretio građane. Tako nabavljen novac puno bi značio za opremanje Sektora za vanredne situacije i ostalih u sistemu zaštite i spasavanja, ali i za nabavku potrošnih sredstava prilikom gašenja požara ili intervencija u poplavama, nabavku zaštitne opreme... Kako samo jedno vatrogasno vozilo košta oko 150.000 evra, na novac iz fonda računa se kao na infuziju prekopotrebnu sistemu civilne zaštite.

Pročitajte još:Umro Mile MrkšićBiće kako MMF kaže

Izvor: B92