Pravda

Svi ti razarači su snabdeveni savremenom PRO morskog baziranja Idžis (Aegis), koja je jedna od najvažnijih delova globalne PRO, koja se raspoređuje po svetu uprkos postojećim sporazumima sa Rusijom. Zvanični razlog za pojačavanje mediteranske grupacije jeste – povlačenje sa borbenog dežurstva raketa PRO Patriot (Patriot) koje su raspoređene na teritoriji Turske. Predstavnik pomorske flote SAD, Pamela Rou, naglasila je: „Progresivno raspoređivanje ova četiri broda – deo je Evropskog pristupa adaptaciji po fazama (EPAA), koji predviđa korišćenje brodova sa sistemom PRO Idžis i objekata Idžis na kopnu radi odbrane Evrope od pretnji balističkih raketa sa Bliskog Istoka“. Ona je dodala da su „Sjedinjene države obavezne da brane svoje saveznike u NATO, uključujući Tursku“. Idžis, odnosno – Okrilje (Aegis) u američkoj verziji – „štit Zevsa“, koji brani Ameriku i njene saveznike u NATO. Na mediteranskom terenu taj štit čine raketni razarači klase Arli Berk: Ros (DDG-71), Donald Kuk (DDG-75) i Porter (DDG-78) sa baze RM u Norfolku, država Virdžinija i raketni razarač Korni (DDG-64) za popunjavanje grupe iz Mejporta, država Florida. Međutim, ranjivost tog štita pokazao je incident koji se desio 12. aprila 2015. sa razaračem Donald Kuk ( o čemu više možete da pročitate OVDE), kada je ruski, nenaoružani SU-24 izveo nalet uz korišćenje sistema za radio-elektronsku borbu Hibini, posle čega je sistem Idžis potpuno "oslepeo", a 27 američkih mornara nakon izlaska na obalu napustilo flotu. Svi brodovi te klase opremljeni su multifunkcionalnim borbeno-informativnim sistemom upravljanja (MBIUS), koji se sastoji od mreže senzora i kompjutera, a takođe od udarno-borbenih sredstava – raketa presretača prve generacije SM-2 i druge – SM-3, čije se lansiranje izvodi iz dva univerzalna lansera za vertikalno lansiranje Mk-41 koja se nalaze ispod palube. Lanser Mk-41 ima 48, a u slučaju sa Rosom – 45, takođe lansirnih kontejnera iz kojih se (pažnja!) mogu lansirati ne samo rakete presretači SM-2 i SM-3, nego i krstareće rakete tipa zemlja-zemlja Tomahavk. Za sada nije potrebno razmatrati mogućnost korišćenja kontejnera za lansiranje protivbrodskih raketa Asrok, jer ona utiče samo na odbrambenu sposobnost grupacije na terenu. Prema instrukcijama RM SAD, tip raketa i njihov broj u kontejnerima lansirnih rampi na brodovima određuju se prema borbenim zadacima u zavisnosti od razvoja vojno-političke situacije na konkretnim terenima ratnih dejstava (TVD). Za razarače iz baze Rota takav TVD je mediteranski, a glavni konflikt – sirijski. Prema odluci predsednika SAD, Baraka Obame, od početka avgusta vojno-vazdušne snage mogu da nanose udare po objektima ne samo ISIL-a, nego i po trupama Bašara Asada. U tom slučaju radi bezbednosti letenja američkih bombardera potrebno je potisnuti sirijska sredstva PRO. A šta za to ima bolje od masovnog udara raketama Tomahavk sa strane Sredozemnog mora, sa bezbedne udaljenosti od obala koje sada zvanično kontroliše sirijska vlast? Tomahavk je ofanzivno oružje. To nisu odbrambeni Patrioti koji se povlače iz Turske i pogađaju isključivo vazdušne ciljeve. Grupa raketnih razarača klase Arli Berk, koja se formalno pojačava, stiže u istočni deo Sredozemnog mora, da umesto Patriota pouzdano zaštiti mirno nebo iznad Turske. Realno, njeni pravi zadaci određivaće onaj raketni "fil" kojim će komanda RM SAD napuniti utrobe tih brodova. Ako broj Tomahavka premaši 60 na svakom, njihov zadatak biće jasan čak i poslednjoj sirijskom izbeglici na ostrvu Kos. Dok Asadov režim drži obalu, trgovina kradenom naftom koju vodi ISIL radi samofinansiranja nije sveopšti svetski faktor. Priče o tome da bojovnici od te trgovine imaju tri miliona dolara dnevno daleko su od stvarnosti. Toliko košta samo formalno nafta koja se prodaje posrednicima. Do krajnjeg primaoca, na primer, englesko-turske naftne kompanije Genel Enerdži, ona stiže po sasvim drugačijoj ceni. Biznis u krijumčarenju podrazumeva razgranat sistem mita u koji su uključene bliskoistočne stanice CIA, carine Iraka i Turske, činovnici Iračkog Kurdistana i turskih pokrajina, neposredni lideri bojovnika koji lično kontrolišu cevovode i puteve. Za oružje, hranu i druge vojne potrebe u ISIL dolazi 10 puta manje – oko 300 hiljada dolara dnevno. To takođe nije malo, ali treba znati da su švercovano oružje i municija takođe skupi. Glavni san rukovodstva ISIL-a jeste izlazak na morske terminale u Tartusu, kuda ide naftovod koji prolazi kroz Homs. Šta će se desiti ako sirijske trupe koje štite te gradove budu napadnute raketama Tomahavk sa mora i avijacijom SAD-a iz baze Indžirlik u Turskoj? Neće li na oslobođeno mesto ući snage „umerene sirijske opozicije“ koje u poslednje vreme Amerikanci tako brižljivo neguju? Na more će izaći objedinjeni odredi ISIL-a i odmah početi da trguju naftom na „morski“ način puneći supertankere koji će uspešno odlaziti iz obalske zone Sirije pod okriljem grupe torpednih razarača sa Idžisima. Zona haosa u potrbušju Evrope biće očuvana, a njen destruktivni potencijal znatno pojačan. Uprkos postojećem stereotipu, nafta koju ISIL jeftino prodaje, realno ne utiče na ukupno svetsko formiranje cena. Situacija u kojoj naglo pojeftinjuje barel nafte tokom poslednjih dana povezana je sa drugim faktorima. Obim krijumčarene nafte u najboljem slučaju ne premašuje 1,5% ukupne svetske proizvodnje. Ipak, sa izlaskom islamista na Sredozemno more – situacija može da se promeni, a cene nafte, prema tome i kurs rublje, mogu da budu još niži. Planovi SAD-a moraju voditi računa o postojanju već raspoređene grupacije brodova RM Rusije u Sredozemnom moru. Ta grupacija, koja se sastoji od raketne krstarice Moskva, patrolnih brodova i velikih desantnih brodova upravo je 19. avgusta sprovela rotaciju: dva BDB – Cezar Kunikov i Azov – u pratnji malog raketnog broda Miraž prošli su moreuze na putu za otadžbnnu. Zapadni mediji pretpostavljaju da će u luci Novorosijsk biti napunjeni „darovima vojne trgovine“ u skladu sa sporazumima sa Sirijom i uputiti nazad u „vrelo“ more u okviru operacije „Sirijski ekspres“. Osamnaestog avgusta PVO Sirije pojačali su 6 aviona MIG-31, koji su isporučeni po ugovoru i raspoređeni u avio-bazi Meze. Američka obaveštajna služba zauzeta prodajom krijumčarene nafte preko Iračkog Kurdistana, koji ona nadgleda, još uvek ne zna da li su oni opremljeni „čarobnim“ sistemom REB Hibini koji je više puta onesposobljavao Idžis i da li su na ruskim brodovima u Sredozemlju instalirani REB Himalaji koji imaju „ekstra“ – karakteristike. Kao što su pokazali poslednji događaji, ako Amerika stvarno želi da pomogne Evropi, pojačana grupacija američkih raketnih razarača Arli Berk ima, kako je sada uobijačeno da se kaže, asimetričan zadatak. Brodovi sa Idžisom u stanju su da blokiraju kretanje u Grčku, Italiju i Španiju izbeglica sa Bliskog Istoka i bar nekako uspore njihov tok iz naftnog islamskog kalifata, koji su sami Amerikanci stvorili. Na primer, mogu da jednostavno ubace u lansirne kontejnere Mk-41, ne Tomahavke, već protivbrodske rakete Asrok.

Pročitajte još:

• Asad: Sirija ima veliko poverenje u Rusiju
• Šta bi mogao sve da uradi ruski MiG-31 na nebu Sirije?
• ASAD IMA ODGOVOR: „Skinut“ prvi izraelski avion sa sirijskog neba!

Prevela: Ksenija Trajković/fakti.org