Најновије

Несрећни Хамлет у Југословенском драмском!

У српском позоришном животу ствари су се дефинитивно отеле контроли. Славу најзнаменитијих живућих Срба Новака Ђоковића и Пинк пантера засенили су позоришни редитељ Александар Поповски с новим Хамлето, јер ће дефинитивно отклонити дилему да ли је сва Шекспирова дела написао Шекспир или Колин Бекон.

Представа Хамлет (Фото: Југословенска драмско позориште)

У Југословенском драмском позоришту (адаптације су се прихватилили преводиоци Зоран Симић,  Симом Павловић и драматург Горан Стефановски) постављен је Хамлет који не личи на 400 година Шекспира, том јубилеју је овом прилика и претходница. Играјући се авангарде, аутори су учинили све да Хамлет не говори са Шекспиром, одричу се један другог, постају антитела, практично се не познају. У Хамлету Александра Поповског преиспитује се ратна грозница, параноја, спољна политика, краљ је стално на брифингу у Генералштабу, мртве страже,.. Лудило принца Хамлета није његово лично стање духа, лудило захвата државу...Па још Офелија на сред сцене брије међуножје а мајка јој придржава лавор. Поповски огољава митску позоришну трагедију која већ вековима поставља граничнике моралих дилема, упрошћава је праволинијски искачући из свих толерантних колосека, објашњава "ово је прича о неправди на свим нивоима".

Поповски верује да је авангардни искорак заборавио старогрчке постулате позоришне игре па чак и препоручује глумачку импровизацију где рецимо у "Тројанкама" главни лик прозива Периклеа и његову демократију, а Периклеа и "Тројанке" деле бар девет векова. Заборавити све што су утемељили Милтон Џон, Молијер, Чехов и победити, мисли Поповски! Али успео је да реши вековну културолошку дилему: После његовог Хамлета у гробу се преврнуо његов аутор!Дакле ако би откопали гробове Шексипа и Бекона, онај ко се окренуо у гробу аутор је.

Део глумачког света дуго већ оваква и слична искакања из шина везује за неку врсту проклетства, Југословенско драмско позориште је заиста баксузно. Основано је да би се удавило Народно, јер је Народно претерано деловало србски, и ништа. Ено га Народно и даље стоји тамо где је и било. Малко шкрипи и петља са парама, али бар није горело као Југословенско Драмско.
Мало је окрутно ово с паљевином, али поређење се наставља анализом управника: "Управници Народног имају  отежавајућу околност. На плочи од мермера која је изложена у холу уписана су сва имена било ког управника, тако да брука сваког управника остаје уписана у камену и траје. Југословенско Драмско нема такву плочу која памти имена управника, па је лако да се списак у неком пожару изгуби или се једноставно заборави. Борхес каже да је заборав једини опрост, а доказ опроста грехова бивших управника Југословенског Драмског је чињеница да обичан гледалац може да се сети имена само два управника; Ступице и Ћирилова. Да га ставиш на муке Малог Радојице не би могао да се сети ни једног више. Ова амнезија гледаоца је одбрамбени механизам јер се периоди везани за имена других управника сем Ступице И Ћирилова као ружни потискују у заборав. И замислите сада…, баш сада, када је управа овог баксузног позоришта учинила да Југословенско Драмско из строге анонимности пређе у дубоку илегалу, ту баксузну кућу из заседе и подмукло нападне Шекспиров јубилеј. Зато је и завршио тако. Могао је и Сервантес да надрља јер је умро истога дана када је умро Шекспир, али овога пута се притајио и спасао од пажње и обележавања које само Југословенско Драмско може да приреди и мртвим и живим писцима изводећи њихова дела.
Сиротим писцима нигде спокоја. Ни док су живи а ни када умру.
Како било да било овога пута је повампиреном Шекспиру на тапету било Југословенско  Драмско, јер док Хамлетом оргија у Југословенском Драмском, Народно позориште се спрема да развали Ричардом трећим. Било би некако и сношљиво да су само институције надрљале од шекспировог повампирења, али и неке фамилије су се нашле на нишану неугробљеног Шекспира.
Не знам како ће Народно да се извуче после премијере Ричарда трећег, али за позоришни дебакл Хамлета управа Југословенског Драмског има дубок разлог везан директно за јубилеј и значај Шекспира. Али још једном ваља одати признање Југословенском драмском, решили су позоришни Гордијев чвор који је мучио  позоришне стручњаке целога света -  да ли је Шекспир писао своје драме или их је написао Френсис Бекон. Захваљујући  премијери Хамлета у Југословенском Драмском Позоришту ова дилема би могла да буде једном и заувек решена. Објаснили смо како. Треба откопати гробове Бекона и Шекспира и видети који се од њих преврнуо. Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА