Pravda

Ro­đe­ni Be­o­gra­đa­nin, Aka­de­mi­ju le­pih umet­no­sti za­vr­šio je u Ri­mu, gde je u vi­še raz­do­blja i ži­veo. U sli­kar­stvu je pre­šao slo­žen put od spo­ja kla­sič­nog i mo­der­nog, uz an­ti­ci­pi­ra­nje čak i ta­kvih pa­ra­dig­mi ka­kva je pop-art (mno­go pre Vor­ho­la i sa­svim ne­za­vi­sno od ame­rič­ke sce­ne), pa pre­ko pe­ri­o­da iz­ra­zi­te fi­gu­ra­ci­je, do „hi­per­bo­rej­skog re­a­li­zma“ i „im­pe­ri­jal­ne iko­no­gra­fi­je“ nje­go­vog po­znog stva­ra­la­štva. Tim pu­tem išao je si­gur­nim ko­ra­kom, sve­stan (ka­ko je go­vo­rio) „usi­lje­nog mar­ša čo­ve­čan­stva od pra­i­sto­ri­je ka nad­i­sto­ri­ji“. O nje­go­vom sli­kar­stvu pi­sa­li su ve­li­ki znal­ci, po­put En­ri­ka Kri­spol­ti­ja, Ža­na Di­prea, Mi­o­dra­ga Pro­ti­ća, Du­ća Trom­ba­do­ri­ja, Đor­đa Ka­di­je­vi­ća, Olje Iva­njic­ki, De­ja­na Đo­ri­ća... Iz­la­gao je u Be­o­gra­du, Ri­mu, Bri­se­lu, Mo­de­ni, Mi­la­nu, Za­gre­bu, Bo­lo­nji, Bre­ši, Srem­skim Kar­lov­ci­ma... Uvr­šćen je u niz an­to­lo­gi­ja umet­no­sti XX ve­ka, od Kri­spol­ti­je­ve do Pro­ti­će­ve. Kao li­kov­ni kri­ti­čar pri­re­dio je de­set te­mat­skih iz­lo­žbi ko­je su va­žni do­ga­đa­ji u srp­skoj isto­ri­ji umet­no­sti XX ve­ka, po­čev od Di­men­zi­ja re­al­nog (1967) do Bal­kan­skih is­toč­ni­ka srp­skog sli­kar­stva XX ve­ka (1994).

U knji­žev­no­sti Dra­goš Ka­la­jić je po­čeo neo­bič­nom po­e­mom Kr­še­vi­na (1968). Ro­man Ko­smo­tvo­rac, tu ne­sva­ki­da­šnju vi­zi­ju sa po­tkom SF-a, ob­ja­vio je 1990. Pet go­di­na pre to­ga, 1985, iza­šao je Ko­deks So­lar­nog re­da, krat­ko no po­sve iz­u­zet­no de­lo, sna­žnog knji­žev­nog i idej­nog na­bo­ja. Knji­žev­ni opus Dra­go­ša Ka­la­ji­ća sva­ka­ko vr­hu­ni ro­ma­ni­ma ide­ja Po­sled­nji Evro­plja­ni (2001) i Srp­ska de­ca car­stva (2005).

Du­bok je trag Dra­go­ša Ka­la­ji­ća kao ured­ni­ka i iz­da­va­ča. Još se­dam­de­se­tih go­di­na XX ve­ka, kao ured­nik po­zna­tog be­o­grad­skog ča­so­pi­sa De­lo, pri­pre­mio je niz te­mat­skih bro­je­va ko­ji su osta­li me­đa­ši u srp­skoj kul­tu­ri, po­put onih pod na­slo­vi­ma „Tra­di­ci­ja i sa­vre­me­nost“, „Ezo­te­ri­ja“, „Uto­pi­ja“, „Al­ter­na­tiv­na kul­tu­ra“, „Islam“, „Ja­pan“, „In­di­ja“, i ta­ko da­lje. U iz­da­vač­koj ku­ći „Knji­žev­ne no­vi­ne“ od 1980. do 1988. ure­đi­vao je tri va­žne bi­bli­o­te­ke: „Kri­sta­li“, „Is­tok­–Za­pad“ i „Su­per­ro­man“. Na­šoj či­ta­lač­koj pu­bli­ci pred­sta­vio je, ta­ko, niz pre­kret­nič­kih au­to­ra: Plo­ti­na, De­ni­ja de Ru­žmo­na, La­va Še­sto­va, Gu­sta­va Mej­rin­ka, Do­brov­skog, Ti­la­ka, Vaj­nin­ge­ra... Ure­dio je, na­pi­sao pred­go­vo­re i u srp­sku kul­tu­ru uveo au­to­re ka­kvi su Re­ne Ge­non, Ju­li­jus Evo­la, Emil Si­o­ran, To­mas Kar­lajl, Kon­rad Lo­renc...

Te­o­rij­sko-fi­lo­zof­ski rad Dra­go­ša Ka­la­ji­ća, sa­svim po­se­ban u srp­skoj kul­tu­ri i mi­sli, ute­me­ljen je na stu­di­ja­ma iz se­dam­de­se­tih go­di­na: Upo­ri­šte (1971), Ma­pa (an­ti)uto­pi­ja (1978), Smak sve­ta (1979). A za­o­kru­žen je, sva­ka­ko, Evrop­skom ide­o­lo­gi­jom iz 2004, ob­ja­vlje­nom go­di­nu da­na pred nje­go­vu smrt.

U obim­nom te­le­vi­zij­skom ra­du Dra­go­ša Ka­la­ji­ća iz­dva­ja­ju se emi­si­je „Ogle­da­lo XX ve­ka“ i „Mon Blan“. 

Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c

— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023

Pred na­ma je, vi­di­mo i po ovo­me, jed­no obim­no de­lo ši­ro­kog ra­spo­na i du­bo­kog za­hva­ta. Ali, mi u sve­mu ovo­me još ni­smo ni do­ta­kli ono po če­mu je Dra­goš Ka­la­jić da­nas mo­žda i naj­vi­še po­mi­njan. U svo­joj ko­lum­ni „Je­dan po­gled na svet“, u ču­ve­nom be­o­grad­skom ma­ga­zi­nu Du­ga, kao i u knji­ga­ma Ame­rič­ko zlo (1993, 1998), za­tim Srp­sko do­bro, Iz­da­na Evro­pa i Ru­si­ja usta­je (sve tri iz 1994) — Dra­goš Ka­la­jić je de­talj­no opi­sao i obra­zlo­žio ovo što se sa­da od­vi­ja pred na­šim oči­ma. Svet­ski rat „li­hvar­ske in­ter­na­ci­o­na­le“ pro­tiv slo­bod­nih na­ro­da, dr­ža­va i lič­no­sti. Po­hod „im­pe­ri­je zla“ na Ru­si­ju i pra­vo­sla­vlje. Di­ri­go­va­nu in­va­zi­ju mu­sli­man­skih tre­će­svet­skih ma­sa na be­lu Evro­pu. Pa­ra­zit­ski si­stem za­sno­van na he­ge­mo­ni­ji do­la­ra kao ključ­ni in­stru­ment no­vog ko­lo­ni­ja­li­zma i mo­ći Za­pa­da. „De­mo­ni­ju nov­ca“ i „kor­po­ra­tiv­ni sa­ta­ni­zam“. Uni­šta­va­nje vi­so­ke kul­tu­re, ni­hi­li­stič­ku pu­sti­nju ko­ja se ši­ri, este­ti­ku ru­žnog i glo­bal­no đu­bri­šte mo­der­ne umet­no­sti. Neo­p­hod­nost epo­hal­nog pre­o­kre­ta kroz usta­nak „na­ših iz­vor­nih vr­li­na i vred­no­sti“. (...)

Ka­ko? Ka­ko je on vi­deo još ta­da to što mno­gi ne uspe­va­ju da vi­de ni da­nas, ia­ko im uve­li­ko gu­ta ži­vo­te?
Srp­skoj kul­tu­ri, na­u­ci i srp­skoj ide­ji, oči­gled­no, da­nas je po­treb­no no­vo či­ta­nje Ka­la­ji­ća, oči­šće­no od sve­ga spo­red­nog, slu­čaj­nog i „su­vi­še lič­nog“. Smi­re­no pre­vred­no­va­nje i du­blje po­i­ma­nje.

Skup DRA­GOŠ KA­LA­JIĆ (1943–2005), VI­DI­CI I IDE­JE ko­rak je u tom prav­cu. Skup će bi­ti odr­žan u Be­o­gra­du, u Mu­ze­ju Ki­no­te­ke, 24. no­vem­bra 2023, od 19 ča­so­va.

O raz­li­či­tim aspek­ti­ma de­la Dra­go­ša Ka­la­ji­ća go­vo­ri­će pro­fe­so­ri uni­ver­zi­te­ta Slo­bo­dan An­to­nić (Ka­la­jić kao mi­sli­lac), Mi­lo Lom­par (Dra­goš Ka­la­jić o Cr­njan­skom), Mi­lo­mir Ste­pić (Po­sve­će­nik ob­no­ve srp­ske ge­o­po­li­ti­ke), di­rek­tor In­sti­tu­ta za evrop­ske stu­di­je Mi­ša Đur­ko­vić (Dra­goš Ka­la­jić: od po­li­tič­ke mi­sli Tra­di­ci­je do Iz­da­ne Evro­pe), re­di­telj Dra­gan Ćir­ja­nić (Dra­goš Ka­la­jić, čo­vek ve­li­ke ide­je), pe­snik i li­kov­ni kri­ti­čar Dra­gan Jo­va­no­vić Da­ni­lov (Sli­kar­ski ko­smos Dra­go­ša Ka­la­ji­ća). Spe­ci­jal­ni gost bi­će Đor­đe Ka­di­je­vić, isto­ri­čar umet­no­sti i re­di­telj.

Sni­mak ce­log sku­pa bi­će do­stu­pan na saj­tu Dra­go­ša Ka­la­ji­ća (www.dra­go­ska­la­jic.com­), kao i na ka­na­lu na „Ju­tju­bu“. Ra­do­vi svih uče­sni­ka bi­će ob­ja­vlje­ni u po­seb­nom zbor­ni­ku.

Izvor: Pravda