Pravda

Ovo je saopštila predsednica privremenih institucija Atifete Jahjaga u godišnjem govoru u Skupštini Kosova. Dijalog, kako je rekla, treba da se nastavi, ali je potrebno pokrenuti nova pitanja: penzije, ratne reparacije i nestale. Ovo nije prvi put da Priština poteže pitanje odšteta, jer je i ministar Hašim Tači, na sednici Saveta bezbednosti UN pre pola godine, najavio će se uskoro pokrenuti tužba protiv Srbije za genocid počinjen tokom 1999. godine i da će se zatražiti ratne reparacije. Po njegovim rečima, ubijeno je deset hiljada Albanaca, dok je 1.700 nestalo. Kad pominje ratnu odštetu, Priština iznosi računicu da je "razoreno 127.000 kuća tokom rata", traže naknadu za "imovinu koja je bila u društvenom vlasništvu, a koju su uništile srpske snage", kao i kompenzaciju za porodice čiji su članovi nastradali. Na pitanje da li je Jahjagina najava nagoveštaj da je Kosovo odustalo od tužbe protiv Srbije i koliko je realno da se u Briselu diskutuje o odštetama, šef skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun kaže da u Prištini i sami znaju da je to nerealno: - Treba da preuzmu odgovornost za izazivanje rata na KiM, užasno etničko čišćenje, zastrašujuće zločine i razaranje, a ne da političkim smicalicama miniraju nastavak normalizacije odnosa. Jahjaga je kosovskim poslanicima rekla i da će poglavlje 35 koje je otvoreno u pregovorima Srbije i EU dovesti do potpisivanja sporazuma kojim će Srbija priznati nezavisnost Kosova. Odštete nisu jedino u šta kosovske vlasti polažu nade, jer iz procesa sukcesije bivše SFRJ očekuju i deo blaga, kasarne i diplomatske objekte bivše države, arhive nekadašnje zemlje, udele u imovini kosovskih preduzeća koja su imala filijale u centralnoj Srbiji.