Pravda

Autorka ovog ratnog autobiografskog romana je mobilisana 1999.g. u vreme NATO bombradovanja i kao novinarka, zajedno sa stotinak svojih kolega iz RTS-a, dva meseca provela na Kosmaju. Obrazloženje službenika zašto su baš nju mobilisali bilo je: „ima jedan slobodan krevet u ženskoj sobi“. Odmah na početku bombardovanja RTS je oformio dve mobilne jedinice, na Zlatiboru i Kosmaju, čija je funkcija trebalo da bude preuzimanje programskih aktivnosti u slučaju bombardovanja zgrade televizije. Kosmajska grupa je bila smeštena u hotelu u kome su ovi „nezvani gosti“ vrlo retko noćivali, jer se nalazio tik uz repetitore, legitimne mete NATO avijacije. Bombe su padale na 150 metara od njih a oni su se krili u šumi, obijali kafane u kojima su provodili noći, krali paštete, igrali fote i pronalazili „petokolonaše“ po Kosmaju voljne da prodaju flašu rakije. Ratne obaveze su redovno izvršavali, svaki dan su pravili program koji nikada nije emitovan, pa ni 23. aprila, kada je zgrada televizije bombardovana. Od njih su bežali kosmajski seljaci smatrajući da donose nevolju, a oni su bežali od komandanta u obližnju kafanu, koja je pak otvorena „zbog potreba rata“, kako su obrazložili gazdarici… U vreme vazdušne opasnosti skakali su u prazan bazen iznad kojeg su preletale bombe, koje će jedan od kolega i snimiti... Časopis „Vreme“, tokom 2001. g. u tri nastavka ekskluzivno je objavio izvode iz rukopisa, što je autorki bio motiv da objavi knjigu. Ovo izdanje „Admiral Buks“ objavljuje povodom petnaest godina od NATO bombardovanja Savezne republike Jugoslavije, da se zločin ne zaboravi. Dramski program Radio Beograda, povodom petnaestogodišnjice bombardovanja snimio je radio dramu po ovoj knjizi. Izvor: Pravda