Правда

Режисери тих напада очито нису узели у обзир специфичност руског човека који има, као сви велики народи, „алергију“ кад му суфлирају странци и желе да наметну нешто против њихове воље. Западне санкције су само хомогенизирале Русе, па су популарност Путина и патриотизам грађана рапидно порасли. Повратком Крима Путин је не само добио у популарности међу својим грађанима, већ им је вратио веру у моћ своје армије, која је у време Јељцина преживљавала тешке дане због хаоса у земљи и хроничне беспарице. Санкције су у Русији уплашиле само парајлије који имају новац на рачунима западних банака као и некретнине широм света. Велика већина Руса која никада није путовала у иностранство и даље се осећа као „слободни људи“ и уопште и не размишља хоће ли САД и друге западне земље пооштрити процедуру добијања виза. Онај део Руса који никако не може да прежали распад совјетске империје и моћне армије сада се поново поноси тиме што се на Западу плаше руске војне моћи. Та патриотска еуформира у Русији може трајати још дуго, сматрају социолози и једино би евентуално рапидно погоршање економске ситуације могло да је заустави и промени атмосферу у друштву.

Прочитајте још: Лавров: Запад жели да смени власт у Москви

И један од водећих руских социолога Леонтиј Бизов из Института социологије при Руској академији наука, каже да садашња национална еуфорија у Русији може да има дуги рок трајања. Бизов објашњава да је код многих грађана Русије још из совјетских времена остала спознаја каква треба да буде држава. - Многи у Русији су спремни да трпе економске недаће, али заузврат хоће да буду поносни на своју земљу. Али ако дође до промена вредности у руском друштву, то може бити јако болно - објашњава Бизов. Крајем октобра московски „Левада центар“ спровео је истраживање које је показало да се 86 одсто житеља Русије поноси што живи у тој земљи. Такав степен патриотизма био је забележен 2007. године, године када су сви привредни показатељи расли јер се цена нафте и гаса кретала ка историјском максимуму. Пре седам година основа за гордост Руса је био економски раст, а садашња национална еуфорија је плод припајања Крима и бриге за земљаке који живе у иностранству. Грађани Русије сматрају да на Западу злонамерно коментаришу догађаје на Криму па зато употребљавају термин „анексија“ мада су становници тог полуострва на референдуму јасно рекли са ким желе да буду. Интересантно је да око 30 одсто грађана РФ мисли да се сада на Западу више него раније плаше Русије. Истовремено 24 посто њих сматра да је у свету порасла мржња према њиховој земљи. Само десет процената сматра да Русију сада више уважавају, док 11 посто мисли да је боље разумеју. За руководство у Кремљу је мелем за душу то што се чак 69 одсто грађана „осећа као слободни људи живећи у Русији“. До сада је рекордан број „слободних људи“ био 2007. и 2011. када се тако осећало 58 одсто грађана. Јасно је да и у Русији има незадовољних као и у другим земљама, али је неоспорно да митинзи опозиције окупљају све мање људи. Експерти објашњавају да су догађаји у Кијеву који су режирани у иностранству, утицали на то да многи у Русији сада сматрају да се не сме допустити никакво мешање са стране које се иначе „пакује“ као помагање демократизације земље, а заправо је стварање хаоса и рушење легитимних власти. Сва истраживања спроведена у Русији у последње време показују да људи у великој већини подржавају своју власт како на домаћој, тако и на иностраној политичкој сцени. Колико се променило политичко расположење Руса, показује чињеница да сада само 20 одсто испитаника не подржава ставове и акције Кремља. Поређења ради у лето 2003. чак 80 одсто испитаника је говорило да „то што се догађа у земљи је срамотно“. Касније се број тих жестоких критичара смањивао и сада достиже тек 20 одсто. Интересантно је да раст патриотизма није повећао ангажованост грађана. И даље је велики проценат оних који кажу да је њихов утицај на политички и еконономски живот минималан. Социолог Алексеј Гражданкин објашњава да Путинови гласачи немају амбиција да они учествују у руковођењу политичким процесима већ верују да он то може добро да ради. Бивши политтехнолог Кремља, а сада оштар критичар Путина, Глеб Павловски сматра да социолошка истраживања у Русији ипак не дају објективну слику. - Ако се мој политички живот свео на гледање ТВ и мислим да од мене ништа не зависи, ако ја давно нисам учествовао у политичком животу, пошто избори и немају елемент избора, онда моји одговори немају вредност - каже Глеб Павловски. Неоспорно је да на раст патриотске еуфорије у Русији битно утичу најмоћнији медији а то су водећи државни ТВ канали. Чак 46 одсто грађана Русије своје слободно време проводи уз телевизор. Што се тиче социјалне структуре највише гледају, па и верују, ономе што на телевизији виде и чују, сиромашнији слојеви. Много мање је оних који у својим слободним сатима бирају да буду са пријатељима, да се баве неким хобијем или нешто читају. Чак и интернет није довољан мамац, да би се на њега трошило слободно време, јер је тек на петом месту активности током часова доколице. То све ипак јасно показује да онај ко влада најмоћнијим медијима битно може да утиче на политичку свест својих грађана. Пријатељи, симпатије, непријатељи... Као и у предтодном истраживању грађани сматрају да је Кина главни пријатељ Русије, па тек онда Белорусија и Казахстан који су са Москвом у царинској унији. Такав редослед се може разумети ако се зна колико се о Кини говори и пише у најмоћнијим руским медијима. Да би доказали свом народу да Русија није у изолацији целог света често се прича о великом пријатељству и пословним пројектима са источним суседом - Кином! Док су 2008. године 23 посто Руса сматрали Кину најпријатељскијом земљом, данас тако мисли много више, 51 посто. На другом месту је Белорусија са 32 посто, док је на трећем Казахстан са 20 посто. Због тога што се о земљама БРИКС-а све више и говори и пише у Москви, сада девет посто Руса Индију сматра пријатељском земљом, а Бразил четири посто. Толико симпатизера у Русији има и Куба. Што се тиче непријатеља, Руси и даље мисле да је то САД, а затим до јуче „братска Украјина“. Чак 73 посто Руса тврди да има антипатије према САД. Током 2008. године Американце је симпатизирало девет посто Руса, сада само један посто. И Немачка је сада један од главних непријатеља па је претекла традиционално недружељубиву Велику Британију. Немачка се 2008. у Русији сматрала једном од главних савезника и имала је подршку 17 посто грађана. Сада је та подршка занемарљивих два посто Руса. Пао је и број симпатизера Француске са шест на један посто. Однос према земљама ЕУ се битно променио кад су оне под притиском Вашингтона увеле санкције Русији. Интересантно је да су пре шест година 25 посто Руса сматрали Грузију непријатељском земљом, док сада тако мисли само један посто, а остали су према њој равнодушни. Ово  истраживање још једном је показало да Срби нису на „приоритетној листи“ пријатеља Русије. Србе воле највише у провинцији, и то онај православно-религиозни део Руса, као и сиромашна интелигенција. Они богатији грађани, баш као и они њима слични у Србији, више гледају на своје рачуне на Западу него на сиромашну браћу. Онај ко жели да осети братску љубав у Русији, треба да иде у провинцију и дружи се са образованијим сиромашнијим слојем. Што се тиче чиновника, они не воле ни свој народ, а камоли Србе. Извор: Вечерње Новости