Правда

С једне стране се, супротно чињеницама, кривица баца на Москву. Наводно, она је изневерила Србију и друге своје лојалне партнере у вези с реализацијом наведеног пројекта. Насупрот томе се, код нас на релативно равноправан начин, али у многим земљама „демократске” ЕУ у крајње маргиналној форми, износи истина да је искључиво Брисел блокирао изградњу поменутог магистралног гасовода. Другим речима да су центри моћи који имају доминантну улогу у ЕУ криви за поткопавање „Јужног тока”. Како год било, Руси нису одустали од изградње гасовода истих капацитета као првобитни „Јужни ток”. Но, за сада он ће се протезати преко Турске до грчке границе ЕУ. Јасно је да Кремљ не планира да гради улудо. Москва је свесна да многе земље ЕУ немају рационалну алтернативу за руски гас, и само је питање времена када ће некако почети да се напајају из будућег великог источно-тракијског гасног складишта. На који начин ће се то одвијати, остаје да видимо. Све опције су на столу. Од тога да се гради неки нови, рецимо ,,Јужни ток 2”, који би био заједнички пројекат Русије и земаља преко којих пролази, с тим што би из њега била искључена Бугарска, а уместо ње укључене Грчка и Македонија, а не само Турска. До могућности да гасовод до европског дела Турске, у складу са својим Трећим енергетским пакетом, ако већ на њему толико инсистира, изгради ЕУ. Јер, зашто би Руси, којима је циљ продаја сопственог гаса, градили гасовод за свакога ко је за њега заинтересован? Ту настаје нови проблем. Он се огледа у томе што Брисел, односно, престонице великих европских сила не мисле баш много о интересима мањих европских рођака. Ако велики ЕУ играчи буду градили свој гасовод, мало је вероватно да ће он ићи преко Балкана и средње Европе. На ту страну можда стигне по који споредни крак, али о магистралном току не треба ни сањати. Развијени део Европе баштини „стару, добру” колонијалну традицију, а у складу с њом јачи отима и гази. И ту смо стигли до једног важног, али потпуно запостављеног аспекта развоја догађаја око „Јужног тока”. То је посредни руски апел мањим европским чланицама ЕУ да дигну глас и почну да се боре за своје интересе, уместо да их олако приносе на олтар туђих рачуна! Привременим одустајањем од „Јужног тока”, односно, његовим дефинитивним кориговањем, али за сада (изузев за Бугаре) без радикалних последица, Москва позива низ чланица ЕУ, од Аустрије и Мађарске до Грчке, да почну да се боре за свој суверенитет. То за њих не може да уради Русија. А до сада смо имали парадоксалну ситуацију да се за „Јужни ток”, који је потребан поменутим земљама и више него Москви, бори искључиво Русија. Јер доживљавало се као „подвиг” и то ако га нека од заинтересованих земаља не саботира, већ је спремна да пасивно прати Москву. О томе да је потребно да се скупи храброст и стане на црту ЕУ моћницима који мисле само о својим интересима, није било ни говора.

Прочитајте још:Русија паралелно са САД прави своје борбене ласере

Тако смо стигли до тога да Русија окрене други лист. Да би изградња „Јужног тока” преко Балкана, додуше модификованом трасом, била настављена, потребно је да то ураде и у пројекат укључене балканске и средњоевропске државе. Оне морају да дигну свој глас и енергично наступе с позиција својих интереса, а не да се препуштају туђој вољи. У противном, ЕУ ће и даље функционисати у духу средњовековног принципа хијерархије међу државама или бар хладноратовске доктрине ограниченог суверенитета. У складу с тим, без обзира на заклињање у високопарне „европске вредности” и приче о равноправности, велики могу шта хоће, а мали шта им они допусте. Отуда су мале и средње ЕУ чланице нека врста, пре свега немачких, постмодерних вазала. Ако им то одговара – онда ништа! Шта ће им „Јужни ток”! Но, ако ствари стоје другачије, онда је време да поступе као, не баш давно, Немачка. Да се подсетимо, она је у свом интересу изгурала заједно са Русима „Северни ток”. Сада се, када други сносе последице, сетила Трећег енергетског пакета. Тако је „Јужни ток” постао лакмус папир праве природе европских односа и вредности. Москва се сада потрудила да ствари буду доведене до коначне инстанце. Па нека Аустрија, Грчка, а донекле и Мађарска, размисле шта им доноси оваква ЕУ, у којој на различите начине царује самовоља Берлина и анационалне евроатлантске елите. И њихови интереси се повремено укрсте, али се, по старој колонијалној логици, јаки намире на рачун слабијих. Зато је застој „Јужног тока” прилика да преиспитају куда их то води. Пише: Драгомир Анђелковић Извор: Политика