Pravda

S jedne strane se, suprotno činjenicama, krivica baca na Moskvu. Navodno, ona je izneverila Srbiju i druge svoje lojalne partnere u vezi s realizacijom navedenog projekta. Nasuprot tome se, kod nas na relativno ravnopravan način, ali u mnogim zemljama „demokratske” EU u krajnje marginalnoj formi, iznosi istina da je isključivo Brisel blokirao izgradnju pomenutog magistralnog gasovoda. Drugim rečima da su centri moći koji imaju dominantnu ulogu u EU krivi za potkopavanje „Južnog toka”. Kako god bilo, Rusi nisu odustali od izgradnje gasovoda istih kapaciteta kao prvobitni „Južni tok”. No, za sada on će se protezati preko Turske do grčke granice EU. Jasno je da Kremlj ne planira da gradi uludo. Moskva je svesna da mnoge zemlje EU nemaju racionalnu alternativu za ruski gas, i samo je pitanje vremena kada će nekako početi da se napajaju iz budućeg velikog istočno-trakijskog gasnog skladišta. Na koji način će se to odvijati, ostaje da vidimo. Sve opcije su na stolu. Od toga da se gradi neki novi, recimo ,,Južni tok 2”, koji bi bio zajednički projekat Rusije i zemalja preko kojih prolazi, s tim što bi iz njega bila isključena Bugarska, a umesto nje uključene Grčka i Makedonija, a ne samo Turska. Do mogućnosti da gasovod do evropskog dela Turske, u skladu sa svojim Trećim energetskim paketom, ako već na njemu toliko insistira, izgradi EU. Jer, zašto bi Rusi, kojima je cilj prodaja sopstvenog gasa, gradili gasovod za svakoga ko je za njega zainteresovan? Tu nastaje novi problem. On se ogleda u tome što Brisel, odnosno, prestonice velikih evropskih sila ne misle baš mnogo o interesima manjih evropskih rođaka. Ako veliki EU igrači budu gradili svoj gasovod, malo je verovatno da će on ići preko Balkana i srednje Evrope. Na tu stranu možda stigne po koji sporedni krak, ali o magistralnom toku ne treba ni sanjati. Razvijeni deo Evrope baštini „staru, dobru” kolonijalnu tradiciju, a u skladu s njom jači otima i gazi. I tu smo stigli do jednog važnog, ali potpuno zapostavljenog aspekta razvoja događaja oko „Južnog toka”. To je posredni ruski apel manjim evropskim članicama EU da dignu glas i počnu da se bore za svoje interese, umesto da ih olako prinose na oltar tuđih računa! Privremenim odustajanjem od „Južnog toka”, odnosno, njegovim definitivnim korigovanjem, ali za sada (izuzev za Bugare) bez radikalnih posledica, Moskva poziva niz članica EU, od Austrije i Mađarske do Grčke, da počnu da se bore za svoj suverenitet. To za njih ne može da uradi Rusija. A do sada smo imali paradoksalnu situaciju da se za „Južni tok”, koji je potreban pomenutim zemljama i više nego Moskvi, bori isključivo Rusija. Jer doživljavalo se kao „podvig” i to ako ga neka od zainteresovanih zemalja ne sabotira, već je spremna da pasivno prati Moskvu. O tome da je potrebno da se skupi hrabrost i stane na crtu EU moćnicima koji misle samo o svojim interesima, nije bilo ni govora.

Pročitajte još:Rusija paralelno sa SAD pravi svoje borbene lasere

Tako smo stigli do toga da Rusija okrene drugi list. Da bi izgradnja „Južnog toka” preko Balkana, doduše modifikovanom trasom, bila nastavljena, potrebno je da to urade i u projekat uključene balkanske i srednjoevropske države. One moraju da dignu svoj glas i energično nastupe s pozicija svojih interesa, a ne da se prepuštaju tuđoj volji. U protivnom, EU će i dalje funkcionisati u duhu srednjovekovnog principa hijerarhije među državama ili bar hladnoratovske doktrine ograničenog suvereniteta. U skladu s tim, bez obzira na zaklinjanje u visokoparne „evropske vrednosti” i priče o ravnopravnosti, veliki mogu šta hoće, a mali šta im oni dopuste. Otuda su male i srednje EU članice neka vrsta, pre svega nemačkih, postmodernih vazala. Ako im to odgovara – onda ništa! Šta će im „Južni tok”! No, ako stvari stoje drugačije, onda je vreme da postupe kao, ne baš davno, Nemačka. Da se podsetimo, ona je u svom interesu izgurala zajedno sa Rusima „Severni tok”. Sada se, kada drugi snose posledice, setila Trećeg energetskog paketa. Tako je „Južni tok” postao lakmus papir prave prirode evropskih odnosa i vrednosti. Moskva se sada potrudila da stvari budu dovedene do konačne instance. Pa neka Austrija, Grčka, a donekle i Mađarska, razmisle šta im donosi ovakva EU, u kojoj na različite načine caruje samovolja Berlina i anacionalne evroatlantske elite. I njihovi interesi se povremeno ukrste, ali se, po staroj kolonijalnoj logici, jaki namire na račun slabijih. Zato je zastoj „Južnog toka” prilika da preispitaju kuda ih to vodi. Piše: Dragomir Anđelković Izvor: Politika