Правда

Oбрачун фискалног савета jе, међутим другачиjи, и према тим подацима, jавни дуг jе већ на краjу jуна достигао 21,2 милиjарде евра, односно 66 одсто БДП-а. Законске границе и европске и домаће (учешће jавног дуга од 60, односно 45 одсто БДП-а) свакако су одавно пробиjене, али економисти кажу да jе да jе темпо задуживања и даље “подношљив”, те нема говора да би Србиjа могла банкротирати. Србиjа ниjе кандидат за банкрот, рекао jе Танјугу економиста Иван Николић зачуђен како jе то питање уопште наметнуто jавности. “Mерено уделом дуга у БДП-у нисмо ништа гори од суседних земаља, а у Хрватскоj или Словениjи, рецимо, нико не говори о банкротству“, прецизира он. Oбjашњава да jе спољни дуг много битниjи показатељ од jавног, када jе реч о банкроту, jер се задуженост мери у страноj валути. Чак и ту jе, каже, Србиjа на граници високе задужености, односно задужена jе умерено са уделом спољног дуга у БДП-у од око 80 одсто. „Питање банкрота наметнуто jе како би се лакше прихватиле тешке мере штедње коjе следе. Чак и наjновиjе процене светских агенциjа, коjе пореде земље, као потенциjалне кандидате за банкрот наводе БиХ и као блаже потенциjалну Хрватску. Србиjе ту нема“, казао jе Николић. Сви у региону су, према његовим речима, мање-више на истим мукама, а посебно земље бивше СфРJ.

Прочитајте још:„Хомосексуалци из целе Европе хрле да се венчају у Хрватској“

Словениjа, Хрватска, па чак и Црна Гора су, каже Николић, далеко задужениjе од Србиjе и то у већим износима, и у уделу у БДП-у. Србиjа има конзервативниjи обрачун jавног дуга, рекао jе саговорник Танјуга, уз опаску да ће, кад те земље пређу на наш систем обрачуна већ у септембру, њихови подаци бити jош лошиjи. Стање jе тешко, али сви смо у истом лонцу. Tо не значи, с друге стране, да би требало да се опуштамо, оваj проблем мора да се решава у наредним годинама, када ће Србиjа И даље бележити пораст jавног дуга“, навео jе Николић. Jавни дуг, обjашњава, расте због високог дефицита, коjи ће, према свим проценама ове године износити око 8,3 одсто БДП-а и биће наjвећи у Eвропи. Његов колега Горан Николић такође сматра да jе банкрот тренутно далеко од Србиjе зато што ће, како каже, нови министар финансиjа Душан Вуjовић, мерама штедње у ребалансу и у буџету за 2015. смањити дефицит дугорочно за око два процентна поена. „Вуjовић вероватно иде на то да консолидациjа изгледа онако како то тражи Запад, и у том смислу ће се у наредном буџету и ребалансу смањити дефицит за два одсто дугорочно, а можда чак и 2,5 одсто“, каже Горан Николић. Према његовим речима, ретко коjа земља jе спроводила тако драстичне мере и због такве радикалности, каже он, банкрот ниjе опциjа. Иван Николић, с друге стране, указуjе да такви резови нису делотворни, а решење види само у jедном - дизању привреде на ноге. „Aко немамо привредну активност илузорно jе говорити о смањивању дефицита само штедњом. Без привредног раста, све мере коjе се буду спроводиле, поготову наjболниjе попут кресања плата пензиjа или "не даj боже" повећања неких нових пореза, неће дати никакав ефекат у смислу смањивања дефицита, па ни у смислу заустављања раста jавног дуга“, закључиоjе Иван Николић. Извор: Танјуг