Правда

Неколико потенцијалних лекова и вакцина се тренутно тестира на животињама и клинички испитује, али напредак је веома спор. На лицу места је готово немогуће спровести тестирање, углавном због тога што су епидемије у Африци спорадичне и непредвидљиве. "Веома је тешко спровести конвенционална клиничка испитивања.", рекао је Томас Гајсберт са Универзитета у Тексасу, који развија вакцине и терапије. Заустављање умножавања Једини вид лечења који је стигао до тестирања на људима ради помоћу технике која се зове РНК уплитање. Приступ користи молекуле РНК - који могу да спрече ДНК да производи протеине - како би се спречило умножавање вируса еболе. Лек, назван ТКМ-Ебола, заштитио је мајмуне када им је дат у току од 30 минута од убацивања вируса. Безбедносни тестови на људским волонтерима су обустављени, међутим, све док произвођач не добије више информација о томе како имунолошки систем реагује на високе дозе. Други приступ је инхибирање вирусног ензима који је виталан за преживљавање микроба. Једињење које изгледа то чини, назива се БЦX4430, а тренутно се тестира на животињама зараженим еболом. Најбоља би била вакцина против вируса. Можда највише обећавају вакцине начињене од релативно безопасних микроба званих вирус везикуларног стоматитиса (ВСВ). ВСВ је генетски модификован тако да је протеин на његовој површини замењен једним еболиним протеином. То вара имуни систем човека да мисли да је видео еболу и подстиче производњу антитела против вируса.. Идеја је да, уколико се имуни систем суочи касније са правим вирусом, он буде припремљен и спреман за напад. Вакцина као лек Вакцина би могла да се користи и као лек након што је особа изложена еболи, на исти начин као што се користе вакцине против беснила. То је зато што се ови вируси инкубирају неколико дана до првих симптома, тако да има времена да вакцина делује. Заиста, 2009. године једна вакцина на бази ВСВ-а је дата немачкој истраживачици која се случајно убола у прст иглом која је носила вирус. Она је преживела инцидент, али нема начина да се сазна да ли је вирус заиста ушао у њено тело.

Прочитајте још:Србија предузела мере против вируса еболе(ВИДЕО) Украјински фашисти убили песника, овако су му се Руси одужили

Таква стратегија захтева да се вакцина да што је пре могуће, након излагања. "Уколико неко дође са потпуним симптомима хеморагијског вируса, онда им не остаје дуже од 24 до 48 сати живота.", каже Гајсберт. Нажалост, ниједан од ових приступа није ни близу од добијања регулаторних дозвола - нити проласку прве фазе тестирања на људима - да би се користили у Африци сада. Можда буду спремни за неку следећу епидемију, каже Гајсберт. Извор: nationalgeographic.rs