Милан Видојевић: Tрансхуманизам као облик хибридног рата
Били смо сведоци протеклих недеља неуобичајено агресивне кампање око одржавања "прајда" у ...
(ИНТЕРВЈУ) Марко Јоцић: Од уметности може само да се животари
Фото-приватна архива
Ви сте глумац и продуцент. Да ли је теже оживети лик на екрану са парчета папира или створити услове да неко дело заживи? Из моје перспективе дефинитвно је теже створити услове да неки пројекат заживи. Не потцењујем глумачке напоре и креативност, како би се прво осмислила, а касније извела добра улога, али једноставно ту су ограничења сведена само на текст и лични ангажман уз редитељску супервизију. У продукцији једноставно постоји много више препрека и копромиса који морају да се савладају, доста је комплекснији и стреснији процес у коме је укључено много људи и професија. Са друге стране ако гледате само потребно време по пројекту, чак и да сте главна улога у филму, потребно је просечно пар месеци да се цео посао обави, док продуцирање захтева године рада по пројекту.
Да морате да упоредите та два занимања са женом и љубавницом, кога бисте изабрали за сталног партнера, а кога за љубавницу која би Вам повремено испуњавала време? Дефинитивно сам срећно ожењен са продукцијом, наравно има ту успона и падова, али се волимо и сумњам да ћемо се икада разићи. Али глума јесте моја куртизана, са којом понекад поделим постељу и побегнем од свакодневних проблема мог брака са продукцијом, што ми признајем понекекад врло прија. Додуше себе никада нисам ни видео као озбиљног глумца, некако ми је то више хоби, па сам доста опуштенији у прељуби.
Радили сте филм „Мамула“ који је другачији од онога што се снима на нашим просторима. Филм је постигао велики успех код нас, какве су рекације гледалаца ван наших простора? Мамула је од иницијалне идеје плански развијана превенствено за страна тржишта. Наравно желео сам да и наша публика добије могућност да види неки српски жанровски филм, а која иначе ретко има прилику да гледа ту врсту филмова у домаћој продукцији. У иностранству је Мамула сјајно прошла, била је на великом броју жанровских фестивала где је добила сјајне критике, а што је још важније успели смо да је пласирамо на све светске територије. Тако да је аутоматски постала један од најгледанијих српских филмова икада у свету. Тренутно ви можете да погледате Мамулу на Нетфликсу као највећој "VOD" платформи у Америци, можете да купите "BluRay" у Берлину или изнајмите ДВД у Токију. Радите на филму „Процеп“, реците нам који је жанр у питању и шта можемо да очекујемо? Нови филм који је тренутно у фази снимања је, научно фантастични трилер у режији Дејана Зечевића. Главни глумци су Кен Фори ( Downof the Dead, Water for Elephants), Монте Маркам (Baz Watch, Fringe), Катарина Час (Danny Coplins, The Wolf of Wall Street) и Драган Мићановић (Лајање на Звезде, Рокенрола). И апсолутно ће бити нешто што домаћа публика до сада није видела у српском филму, а предпостављам ни очекивала. С обзиром да се трудимо да учимо у процесу развоја и снимања оваквих филмова и да се унапређујемо, верујем да ће и страној публици бити забавно и интересантно, поготово што је ван граница наше земље огромна потражња за таквом врстом филмова, а примеса домаће “егзотике” страном гледаоцу је нешто што ће Процеп сигурно издвојити из стандардне понуде. Да ли сте се определили за одређени правац или вам се једноставно намећу трилери и хорори?
Определио сам се првенствено за жанровске филмове, ту поред хорора и трилера постоји још пуно жанрова и поджанрова, али игром случаја последња два филма су поменути жанрови. Највећи број филмова који сам до сада радио су били углавном ауторски филмови, од којих у сваком случају нисам одустао и сигурно ће их бити у будућности. Мада ми је тренутни приоритет дефинитвно производња жанровски филмова и њихов извоз у иностранство. Имали сте прилику да посетите фестивал филмске фантастике у Јужној Кореји, какве сте утиске понели о тој земљи, људима и о самом фестивалу?
Посета Јужној Кореји је била сјајно искуство, филмски фестивал Пифан на ком је учествовао филм Мамула је огроман фестивал и много ми је значило да упознам азијске продуценте, компаније и дистрибутере. Корејска кинематографија је врло развијена и значајна, како у ауторским тако и у жанровским филмовима. Наравно то иде руку под руку са економијом и културном политиком, које су такође на високом нивоу. Људи су врло пријатни и дружељубиви, а што је врло битно воле филм генерално, тако да лако пронађете тему и са људима ван професије. Како доносите одлуку који ћете посао прихватити?
Нажалост и даље ми је први критеријум изводљивост, после долазе квалитет и моји лични афинитети према одређеним темама и њиховом третирању. Наравно филмови се често раде као копродукције више компанија, тако да врло водим рачуна ко ће ми бити партнери у производњи, тако да тежим да то буду професионалци са искуством, који могу да унапреде будуће пројекте. Били то домаћи или страни копродуценти. Филм Процеп је српско-корејско-словеначка копродукција. Од српских продуцената ту су поред Викторија Филма, Talking Wolf Productions, Digitalkraft и Медиа Плус, компаније од реномеа и великог професионалног искуства. Да ли у Србији може да се живи од уметности?
Нажалост у Србији од уметности може да се само животари и то само за мали број људи. Културна политика и државни буџети за културу су више него скромни, а по мом мишљењу и врло лоше конципирани. Постоје иницијативе да се то поправи, али то иде доста споро уз разне опструкције на разним нивоима. Овде су људи због кризе научили да гледају само своје уске интересе и немају ширу слику. Тренутно највише каснимо у региону, а имамо највише потенцијала. Између осталог сам зато и покренуо продукцију жанровских филмова и окренуо ка свету. Какви су Вам планови након снимања филма „Процеп“?
Након завршетка снимања филма Процеп улазимо у постпродукцију, тренутно ја радим постпродукцију за још два филма и припремам следеће пројекте. Кански маркет је следећи корак и право место, где ћу се бавити пласманом филмова које радим и проналажењем страних инвеститора за будуће пројекте. Оно што могу да обећам је да ћу до краја ове године снимити још један жанровски филм, а самим тим надам се охрабрити домаће ауторе и продуценте да почну да размишљају у смеру производње филмова за иностранство. Прочитајте још:
Извор: Правда/Марија Гојковић
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
