Најновије

Томислав Ловрековић: Којим добром, Борисе?

 
Мислио сам да смо видели све - Мацу (Маринковића, не дискрецију) како у шоу који вређа интелигенцију званом "Аудиција" гађа учеснике јајима јер то сматра крајње духовитим, Мацу (Дискрецију, не Маринковића) како у шоу који вређа интелигенцију бива задовољена флашом од стране других учесника, Ацу (једног јединог) како прославља чињеницу да нећемо узимати кредите узимањем кредита од којих ће купити нову макету новог Београда на старој води.... Кад оно - има и горе!
Пише: Томислав Ловрековић, председник удружења "Покрет"
<div
Toмислав Ловрековић (Фото: Јутјуб)

Toмислав Ловрековић (Фото: Јутјуб)

Наиме, доказани западњачки послушник, водоноша и климач главом, човек који се некада (без пуно разлога) одазивао на епитет председника Србије, Борис Тадић, дао је улицу свом пријатељу Микију Ракићу у Житорађу. Након вишеструке провере, а пошто је утврђено да није у питању Њуз.нет нити неки Кесићев лош (а, имали он другачије?) фазон, верујем да је свако нормалан остао затечен.
Прескочићемо овде оно "о покојнику све најлепше", заправо уопште нећемо ни улазити у лик и дело покојног Ракића - осим у томе да ниједним делом, а ни неделом за живота, није заслужио улицу у било ком граду Србије. Дакле, пошто је здравим разумом и простом логиком лако установити да је Ракићева једина квалификација за такво признање чињеница да је Тадићев пријатељ, намећу се, сама по себи, нека питања - да ли ће ускоро булеваре добити Тадићеви пријатељи са баскета, хоће ли се шеталишта назвати по другарима са којима је седео у клупи у школи, је ли већ неки вајар ангажован на споменику девојке коју је Тадић прву пољубио и треба ли очекивати да се неки шор зове и по његовој омиљеној комшиници која га је чувала док је био мали?
На питање зашто, чему и како улица Ракићу, Тадићев кербер првог реда, Константин Самофалов, који је пожурио да овај величанствен чин промовише по свим медијима и друштвеним мрежама, није имао одговор. Макар би тај одговор био у духу демократских начела, транспарентности и отворености за који се СДС макар декларативно залаже - ћутање је манир или признавања грешке, или игнорисања грађанства или оштре аутократске праксе, дакле све три ствари против које се Борис, Константин и њима слични, понављам, декларативно боре.
Поред тога, Тадић је на овај начин доказао (а, као да то већ није радио пре?), да Србију доживљава као лично власничство, његову прћију у којој може да прекраја, мења и чини шта год и како год хоће, држећи се демократско-напредњачке универзалне крилатице: Пишај по сиротињи!
Не знам како ће и да ли ће Тадић, кербери и Константин као алфа кербер поднети ову потресну и шокантну чињеницу, али је време да их обавестимо: није ово њихова прћија, ово је наша Србија!
Прочитајте још: НЕБОЈША ЈЕВРИЋ: Фирер из нашег сокакаНЕБОЈША ЈЕВРИЋ: Успешна жена
Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА