Томислав Ловрековић: Којим добром, Борисе?
Наиме, доказани западњачки послушник, водоноша и климач главом, човек који се некада (без пуно разлога) одазивао на епитет председника Србије, Борис Тадић, дао је улицу свом пријатељу Микију Ракићу у Житорађу. Након вишеструке провере, а пошто је утврђено да није у питању Њуз.нет нити неки Кесићев лош (а, имали он другачије?) фазон, верујем да је свако нормалан остао затечен.
Прескочићемо овде оно "о покојнику све најлепше", заправо уопште нећемо ни улазити у лик и дело покојног Ракића - осим у томе да ниједним делом, а ни неделом за живота, није заслужио улицу у било ком граду Србије. Дакле, пошто је здравим разумом и простом логиком лако установити да је Ракићева једина квалификација за такво признање чињеница да је Тадићев пријатељ, намећу се, сама по себи, нека питања - да ли ће ускоро булеваре добити Тадићеви пријатељи са баскета, хоће ли се шеталишта назвати по другарима са којима је седео у клупи у школи, је ли већ неки вајар ангажован на споменику девојке коју је Тадић прву пољубио и треба ли очекивати да се неки шор зове и по његовој омиљеној комшиници која га је чувала док је био мали?
На питање зашто, чему и како улица Ракићу, Тадићев кербер првог реда, Константин Самофалов, који је пожурио да овај величанствен чин промовише по свим медијима и друштвеним мрежама, није имао одговор. Макар би тај одговор био у духу демократских начела, транспарентности и отворености за који се СДС макар декларативно залаже - ћутање је манир или признавања грешке, или игнорисања грађанства или оштре аутократске праксе, дакле све три ствари против које се Борис, Константин и њима слични, понављам, декларативно боре.
Поред тога, Тадић је на овај начин доказао (а, као да то већ није радио пре?), да Србију доживљава као лично власничство, његову прћију у којој може да прекраја, мења и чини шта год и како год хоће, држећи се демократско-напредњачке универзалне крилатице: Пишај по сиротињи!
Не знам како ће и да ли ће Тадић, кербери и Константин као алфа кербер поднети ову потресну и шокантну чињеницу, али је време да их обавестимо: није ово њихова прћија, ово је наша Србија!
Прочитајте још: НЕБОЈША ЈЕВРИЋ: Фирер из нашег сокакаНЕБОЈША ЈЕВРИЋ: Успешна женаИзвор: Правда
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
МИША ЂУРКОВИЋ: Муке са Русима
Пише: Миша Ђурковић
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Како ми разапињемо Христа - размишљања на Велики петак
Пише: Владимир Димитријевић
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Велика среда и Први мај - размишљања на данашњи дан
Пише: Владимир Димитријевић
Опозицијо, ваш услов за излазак или разлог за неизлазак на изборе мора да буде (не)расписивање избора и на КиМ!
Право на правду – Има ли правде – Неправдом против правде