Правда

Све је почело у новембру 2015. године када је Уставни суд БиХ гласовима судија Бошњака и троје међународних судија одлучио да је 9. јануар, као Дан Српске – неуставан.

Тада је наложена измена Закона о празницима РС, иако је у њему јасно наглашено да Дан Републике није верски, него републички, секуларни празник, у знак сећања на тај дан 1992. када је Скупштина српског народа у БиХ прогласила Републику српског народа, из које је настала садашња Република Српска.

Све политичке партије са седиштем у РС у старту су одбациле Одлуку Уставног суда БиХ, а Народна скупштина РС је у законском року Уставном суду БиХ поднела захтев за преиспитивање одлуке, коју је назвала политичком.

У међувремену, посланици свих српских партија су једногласно подржали расписивање референдума, што су бошњачки политичари у РС покушали да оспоре, али је Уставни суд Српске одлучлио да референдум не вређа витани национални интерес ниједног народа.

Сада бошњачки политичари од представника међународне заједнице у БиХ, али и од Уставног суда БиХ, очекују да спрече референдум.

Централна изборна комисија БиХ још није одлучила да ли ће и када доставити бирачки списак Комисији за провођење референдума у РС, па се још не зна прецизан број потенцијалних гласача. Међутим, на општим изборима пре две године право гласа у Српској имало је 1.243.265 гласача, укључујући и оне у Дистрикту Брчко, где је супервизор забранио одржавање било каквог референдума.

Због тога власт РС тражи начин како да и Брчацима омогући да гласају на референдуму који би требало да кошта око 1,4 милиона КМ.

Мада су сви српски политичари подржали изјашњавање грађана, убеђени су да ће он политички највише да користи Милораду Додику и СНСД, због чега је, наводно, и заказао референдум непосредно пред локалне изборе у РС и БиХ.

Бошњаци су најавили бојкот референдума, хрватски политичари у РС су се изјаснили да он не вређа њихов национални интерес, а исход гласања Срба је известан – очекује се готово апсолутна подршка прослави 9. јануара као Дана Републике.

С тог аспекта, референдум није био ни неопходан, због чега су Бошњаци убеђени да он има други циљ – да буде пробни балон за неке следеће референдуме у Српској, па и за онај о независности.

Међутим, много је реалније то да је Додик расписивањем референдума у Народној скупштини РС део политичких притисака из Федерације БиХ и дела међународне заједнице, са себе, пребацио на посланике и остале партије у РС. Тако је створен широк фронт власти и опозиције у одбрани 9. јануара, што није био случај приликом ранијег расписивања референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, 2011. године, који никад није одржан, јер га је Додик стопирао.

Такође, власт у Републици Српској тврди да је референдум о Дану Републике неопходан како би се снажно одговорило на стално отимање надлежности РС. Убеђени су да, након оспоравања 9. јануара, следи оспоравање и самог имена Републике Српске.

У сваком случају, након референдума посланици Народне скупштине РС морају да се позабаве одлуком Уставног суда БиХ. Српски члан Председништва БиХ Младен Иванић предлаже да РС само измени Закон о празницима и уместо Дана Републике, упише дан државности. У случају да и то буде оспорено, Иванић сматра да треба редом наводити дан самосталности, дан независности... Тако би настала игра надмудривања са Уставним судом БиХ и бошњачким политичарима, а Српска се не би одрекла прославе 9. јануара.

Какав год исход био, покушај оспоравања Дана Републике Српске и одговор у виду референдума у политички живот БиХ унео је нове националне сукобе.

Српска је од оснивања одржала три референдума, под влашћу СДС, и то у јеку грађанског рата у БиХ.

- Петнаестог маја 1993. расписан је референдум о Венс-Овеновом мировном плану. На листићу се налазило додатно питање: „Да ли подржавате самостално и слободно удруживање РС са другим државама“. Излазност је била 92 одсто бирача, а негативан одговор на прво и позитиван на друго дало је 99 одсто изашлих. - Други референдум одржан је 19. јуна 1993. о спајању некадашње Републике Српске Крајине и Републике Српске, уз могућност заједничког уједињења са другим српским државама. Излазност је била 95 процената, а подршку је дало 98,61 одсто изашлих.
- Трећи референдум одржан је 27. августа 1994. о мировном плану Контакт групе. Излазност је била 90,86 одсто, а против се изјаснило 96,06 процената изашлих бирача. Извор: Блиц