Секретар финансија САД Стивен Мунчин повео је труст мозгова међу којима су и представник америчке владе за трговину Роберт Лајтизер и секретар за трговину Вилбур Рос. Висока делегација из Вашингтона састаје се данас са економским саветником кинеског председника Си Ђинпинга међутим, аналитичари кажу да ће две стране тешко пронаћи заједнички језик, с обзиром на велики ривалитет у стратешким технологијама. Сам Трамп је поручио да очекује да односи са Пекингом остану на истој равни.
- Наш велики финансијски тим је у Кини где покушава да испреговара једнаке услове у трговини - навео је Трамп на Твитеру.
Жеља америчког председника је да смањи хронични трговински дефицит САД за 100 милијарди долара, и евентуално промени пословну праксу на које се жале компаније. Наиме, многе фирме истичу да, да би добиле приступ кинеском тржишту, морају да поделе своје технологије са кинеским партенерима.
Администрација Беле куће запретила је да ће увести нове тарифе у вредности од око 150 милијарди долара на кинеска добра, на шта је реаговао Пекинг најављујући реципрочне мере.
Спор се продубио након што је Кина појачала напоре да премаши западне индустријске лидере у напредним технологијама. Сила са истока је посебно заинтересована за производњу полупроводника, силиконских мозгова потребних за рад паметних телефона, повезаних аутомобила, клауд компјутера и вештачке интелигенције.
"Мејд ин Чајна 2025"
Под председником Си Ђинпингом, покренут је програм познат као "Мејд ин Чајна 2025" са циљем да од Кине направи технолошку супер силу. План углавном подразумева субвенционисање кинеских фирми, али се у ту сврху тражи и од страних компанија да пружају информације о својим технологијама.
Према писању "Вашингтон поста", Пекинг ће мало вероватно одступити и педаљ са свог стратешког плана.
- "Мејд ин Чајна 2025" је дугорочни план развоја Кине, тако да се генерални правац уопште неће мењати - рекао је професор Ју Миаођије са Универзитета у Пекингу.
Како је рекао, Кина ће радије смањити трговински дефицит увозом високотехнолошких производа из САД, који су тренутно чврсто ограничени.
У успех Трамповог тима сумњају и бројни аналитичари, који истичу и да би пут у Пекинг могао да повећа ризик од увођења тарифа и покретања трговинског рата. Притом, "Мејд ин чајна 2025" позива домаће произвођаче да обезбеде 70 одсто захтева кинеског тржишта за јефтиним чиповима. Трампова администрација би тако мерама могла да појача напоре Кине да сама производи и развија индустрије.
Кина сада троши 60 одсто залиха полупроводника у свету, али сама производи само 16 одсто. Држава зато годишње троши око 200 милијарди долара на увоз, на шта је 2015. године дала више него на сирову нафту.
Стручњаци тврде да су кинески произвођачи око пет година у заостатку у односу на САД и азијске ривале. Док кинески истраживачи покушавају да пристигну конкуренцију, технологија се развија, а нови материјали мењају електронску индустрију. Ипак, због спољних притисака, није јасно колико ће се кинески амбициозни планови реализовати.
Европа у страху за нафту, Америка за долар, а Руси и Кинези остварују историјско партнерство. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Гардијан, Блиц
