Нешто раније је Иран присилио Велику Британију да пусти танкер којег су британске власти заробиле у Гибралтару, тако што је Иранска револуционарна гарда узвратила истом мером и заробила британски танкер у Хормушком теснацу.
Британци су протествовали, писали чланке о „иранском гусарству“, иако су били први који су кршећи међународно право и на темељу једностраних санкција ЕУ отели ирански танкер, али били су на крају били присиљени пустити Иранце са свих 2 милиона барела нафте која је ипак била намењена Сирији. Успут, британски брод још није пуштен из иранског пристаништа.
Ако британски ратни бродови буду ометали или напали бродове ИРГЦ, биће мета противбродских пројектила, упозорио је Техеран. Велика Британија је претњу схватила озбиљно и пустила ирански танкер.
Штавише, као мантру су понављали како су им “Иранци обећали да нафту неће истоварити у Сирији”. Као што видимо, Иран је, користећи нужну силу, не само осигурао пуштање свог танкера, већ га је и довео у одредишну луку.
Читава ова прича још једном показује да Запад разуме само језик силе, а покушаје уверавања и преговарања схвата као знак слабости и спремности на уступке. Чим је Иран озбиљно показао мишиће, прелазећи од претњи на акције, бивши “господари светских мора” су се брзо повукли.
У контексту британске срамоте, челник Пентагона је рекао како Сједињене Државе углавном немају планове пленити иранске танкере силом.
Што се тиче санкција ЕУ против Сирије, које укључују забрану испоруке нафте арапској земљи, Иран је поступио како би поступила свака суверена земља и није поштовала једностране санкције које није одобрило Веће сигурности Уједињених нација. Иран има право продати или чак поклонити нафту Дамаску и санкције Брисела то не могу спречити.
Прочитајте ОВДЕ какав је то масакр Путин могао да спречи, али га нису послушали.
Извор: logicno. com
