У недавним турским ваздушним нападима су уништени десеци тенкова, оклопних транспортера и протузрачних система сиријске владе, чиме је нагло заустављено напредовање сиријских снага према Идлибу.
Наводно покренута као одмазда за напад у којем је убијено 34 турских војника, Турска ваздушна офанзива над Сиријом није користила класичне летелице којим управљају пилоти већ флоту беспилотних летелица, уобичајено названим УАВ или дронови.
Војни дронови се деценијама користе као ИПО (извиђање, присмотра, обавештајне активности) и оруђе за атентате, али је ово прва велика офанзива коју води једна војска против друге у сукобу оперативног нивоа.
Шта је њихово порекло? Шта даје предност дроновима над класичним летелицама у одређеним врстама мисија и зашто је Турска изненада надмашила очекивања?
Зашто су корисни?
Дизајни дронова су се убрзано развијали и сазревали како је развој технологије омогућио војскама и обавештајним агенцијама широм света да замисле нове начине да их користе. Међутим, дизајни деле неке основне сличности.
Они су у основи надзорне камере на небу, натрпане оптиком високе резолуције, податковним везама, радарима и ласерски навођеним системима.
Споро летеће летелице, њихов недостатак брзине је предност јер могу да боље лебде, често на великој висини изнад мете, одакле беспрекидно могу да посматрају сатима, ако не и данима.
Ово је посебно делотворно у забаченим подручјима где би гласни млазни авион или изненадно појављивање странаца брзо било примећено.
Оператери који управљају и пилотирају дроновима из удаљености могу се мењати када се уморе. Војно и обавештајно особље, вишерангирани политичари и правни саветници се могу окупити у истој просторији у којој се налази пилот, расправљати и одлучити да ли да се уништи мета проматрања.
Ово је много другачији процес доношења одлука у односу на брзо доношење одлука конвенционалног пилота који у борбеној мисији лети брзином од неколико стотина километара на сат изнад непријатељске територије.
Приметан је такође логичан напредак у наоружавању дронова. Често би надзорне беспилотне летелице уочиле мете, али до тренутка када би се информација проследила назад, одлука донела и активирало се друго средство, рецимо послан је борбени млазни авион или се испалила крстарећа ракета, прилика би била пропуштена.
Године 2000, америчка војска је уочила Осам бин Ладена у Авганистану, али није успела да га убије јер дрон, ранија верзија Предатора, није био наоружан. Убрзо се дошло до закључка да би наоружана беспилотна летелица могла не само вршити надзор и извиђати, те помоћи да се пронађе потенцијални непријатељ – већ би га могла и уништити.
Турски случај
Турска дуготрајна кампања против курдске Радничке партије Курдистана (ПКК) је углавном вођена у на неки начин забаченом планинском терену какав побуњеници преферирају, са осредњим резултатима.
Гледајући како САД води своју ваздушну кампању над Пакистаном, делотворно нападајући борце на управо таквом терену са одређеним степеном успеха, турска војска је лако могла видети како би ова технологија могла бити искориштена за њихове потребе.
Сједињене Америчке Државе, неодлучне да деле или продају врхунску технологију чак и својим савезницима, оклевале су нудећи само основне ненаоружане дронове и Турска је почела тражити другдје.
Израел, чија индустрија дронова је убрзано сазревала, била је почетна опција и купљен је мали број њихових Херон дронова, али је Турска схватила да ако жели да задржи контролу над технологијом и обавештајним подацима које она доноси морати почети сама да их производи.
На сцену ступа Селцук Бајрактар, којег у Турској многи сматрају дедом турске беспилотне технологије.
Већ успешан постдипломац на Универзитету Пенсилванија, Баyрактар је 2004. био један од аутора стручног чланка како контролирати и групирати више дронова и како они могу деловати заједно.
Побуњеници које подржава Турска такође користе дроновеРеутерс
Одустао је од докторске тезе у САД-у, те се радије вратио у Турску како би основао властиту компанију, Бајкар Технолоџис за производњу дронова за турску војску.
Иако у почетку неуспешан, неколико фактора му је помогло.
Турска је желела да развије властити програм беспилотних летелица, САД је био несклон да прода своју технологију Турској, а турска кампања против Курда је била у застоју.
Ово је Бајрактару дало прилику да предложи развој наоружаних дронова домаће производње који би могли бити пресудни у сукобу са курдским оружаним групама.
Беспилотна летелица Бајрактар ТБ2, са дометом од 150 километара, била је идеално прилагођена потребама турске војске и убрзано је дошла на добар глас у успешни протутерористичким операцијама против ПКК-а.
Још значајније, турска војска је могла касније да тестира комбиниране дронско-артиљеријске тактике у Сирији против курдских Јединица народне заштите (YПГ) у Африну у близини турске границе. Ове тактике ће касније бити искориштене на небу изнад Идлиба.
Битка за Идлиб
Оштро реагирајући на ваздушни удар на турску механизирану јединицу у близини града Идлиба, у којем је убијено 34 турских војника, турска војска је распоредила десетке дронова у координираним серијама напада на сиријска возила и положаје.
Не само да су дронови Бараyктар ТБ-2 кориштени, већ такођер и новије борбене беспилотне летелице, познате као УЦАВ. Тежа, наоружана летелица АНКА-С повезана са сателитом је имала оперативни деби у бици за Идлиб. Обе врсте дронова су кориштене на више начина:
Као осматрачи за далекометну артиљерију способну да испали велики број пројектила у кратком времену, како би уочили колоне оклопних возила сиријске владе а затим пренијели податке о њиховим положајима турским самоходним хаубицама и вишецевним бацачима ракета, који их униште пре него што могу потражити заклон.
Сами дронови су нападали непријатељске положаје и возила различитом муницијом, сва домаће производње, те стога лакшом за интеграцију с дроновима.
Могли су нападати непријатељске летелице када су опремљене одговарајућим оружјем и први пут су изнад конвенционалног борбеног поља летели у ескадрилама, с могућношћу "ројења" или да надвладају сиријске протузрачне системе, брзо их уништавајући.
Ове тактике су девастирале снаге сиријске владе које су узалудно покушавале да концентрирају своју ватру и напредују, дајући значајну предност релативно лако наоружаним побуњеницима на терену, које Турска подржава.
Рат дроновима у Либији
И док су ова оружја кориштена на иновативне начине у бици за Идлиб, она нису нерањива. Релативно споро се крећу и могу их оборити добро наоружани противници, као што се то десило у Сирији, гдје су три АНКА-С дрона оборили сиријска противваздушна одбрана и пројектили који се испаљују са рамена.
Турска такођер није једина земља која користи наоружане дронове. Кина производи своје релативно јефтине наоружане беспилотне летјелице, Винг Лонг 2, које коштају милион долара и које су учествовале у акцијама у Либији. Њима су управљали савезници Либијске националне армије, којом заповеда одметнути генерал Кхалифа Хафта.
До сада су кинески дронови били делотворнији од турског ривала ТБ-2, где је уништен на тлу док су кинески дронови, којим су управљали Уједињени Арапски Емирате и Саудијска Арабија, напали аеродроме које контролишу Влада националног јединства (ГНА) са сједиштем у Триполију.
Упркос неким неизбежним корацима уназад, турска индустрија беспилотних летелица се убрзано развија са новим наруџбинама за АНКА-С летелице, које се припремају како би Турска авијација могла надокнадити губитке.
Турске дронове су почеле куповати и друге земље
Успех у рату је углавном добар за посао и доказани системи су увек популарни. Дванаест летелица ТБ-2 је продато Украјини, а додатних шест је купио Катар.
И Бајрактар и АНКА-С су се доказали у борбама, у распону од акција вођених против побуњеника до индустријског ратовања на конвенционалном борбеном пољу, док се развијају други модели, од суперсоничних борбених беспилотних летелица до мањих "камиказа" дронова.
Оно што је побољшало ове јефтине, делотворне борбене беспилотне летелице јесу иновативне тактике које користе и које су усавршиле турске оружане снаге – у вековној утрци да се нова оружја користе на нове начине – максимизирајући њихов потенцијал да примене одлучујућу силу на модерном бојишту.
Прочитајте ОВДЕ све о шок открићу кинеских научника.
Извор: Ал Џазира Балканс
