У почетку се тако и понашао. Пре девет година, усред грађанског рата у Сомалији, посетио је престоницу Могадишу. Био је први страни државник који се после више од двадесет година усудио да оде у разорени град. Очајним Сомалцима обећао је помоћ и послао стручњаке да граде улице, школе и болнице, што га је коштало више од 600 милиона долара.
Упориште у Африци
Ердоганова помоћ ипак није била потпуно несебична. Сомалија располаже 1.200 километара дугом обалом у Аденском заливу, стратешки најважнијем воденим путем на свету. У оближњем Џибутију већ се угњездила војска 11 држава, пре свега Кине, која има сопствено утврђење, Сједињених Држава, на аеродрому, и Француске у граду. Пошто је помогао Сомалији, и Ердоган је обезбедио приступ мореузу: Анкара је на аеродрому у Могадишу подигла војни камп, највећи у некој страној земљи. На тај начин, турски председник обезбедио је упориште у Африци.
Ништа мање успешан Ердоган није био ни у Судану, с тим што је тамо склопио савез с председником Омаром ал Баширом, кога је Међународни кривични суд оптужио за геноцид. У априлу прошле године диктатор је свргнут и од тада Анкара настоји да спасе у Судану шта се спасти може. Ако ништа друго, турска влада не одустаје од рестаурације Суакина, османског града на обали, који је такође стратешки повољно положен на Црвеном мору.
Сиријски плаћеници за Либију
Чинило се да се Турској смеши светла будућност када је 2012. на власт у Египту дошао Мухамед Мурси, кога је са Ердоганом повезивала организација “Муслиманско братство”. Међутим, већ после годину дана Мурсија је свргнула војска. Од тада између Каира и Анкаре влада непроглашени рат. Две државе су чланице непријатељских алијанси на Блиском истоку: с једне стране су Египат, Саудијци и Уједињени Арапски Емирати, с друге Турска, Катар и Иран.
Сукоб између два табора тренутно се води у Либији, уз велике жртве. Тамо једни наспрам других стоје прелазна влада, коју признају Уједињене нације, и војска генерала Калифе Хафтара, коју наоружавају Египат, Русија и Емирати.
Почетком године, Ердоган је послао прелазној влади у Триполију помоћ од више од две хиљаде сиријских плаћеника и припадника сопствене војске. Мада су последњи послати у сврху обуке и није требало да учествују у борбама, у Либији је већ погинуо известан број турских војника. Ердоган је, дакле, осим у Сирији, умешан у још један рат, пише аустријски “Стандард”.
Отварање, па затварање школа
Притом је турско приближавање Африци заправо мирољубиво почело. Захваљујући тадашњој Ердогановој помоћи, Покрет Гулен отворио је велики број турских школа на континенту које су због савременог тумачења ислама биле врло угледне у Африци. После тога је председник проширио број дипломатских представништава у Африци са 12 на 39. Државна авио-компанија “Туркиш ерлајнс” у међувремену лети у 54 државе на континенту.
После неуспелог покушаја пуча пре четири године, за који је Ердоган оптужио бившег сарадника Фетулаха Гулена, турски председник врши притисак на колеге широм Африке да затворе школе, што је већина и учинила. Ово свакако не доприноси угледу “правог пријатеља” Африке, тврде критичари.
Ердоган жели да успостави премоћ у региону, али ангажманом у Африци пред собом има, пре свега један циљ: да осигура задовољење потреба своје земље за сировинама и нафтом, каже амерички стручњак за сукобе Дога Ерлап, који тврди да се Ердоган побринуо да турске нафтне компаније у Либији и у Сомалији добију дозволу за експлоатацију сировина.
Жесток обрачун Курда и Сиријаца у Камишлију! Руси морали да интервенишу. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
