- Нације најбоље припремљене за будућност нису либералне, нити либералне демократије, можда чак ни демократије - рекао је он тада.
Мађарска мора бити усидрена у национализму, веровао је Орбан, а за национализам потребна је аутократска рука. Та рука припада само њему и Фидесу. Идентитет мађарске нације и политика Виктора Орбана постали су једно те исто.
Пре него што је најавио овакав преокрет, Орбан је годинама "омекшавао" свој народа. У свом првом мандату систематски је радио на подривању демократских институција. Парламентарни окрузи су преображени да раде у корист Фидеса. Етнички Мађари изван земље добили су право гласа.
Судови су методички испуњени десничарским судијама. Пријатељи Фидеса су се обогатили, а заузврат су чланови пословне елите финансирали Орбанову политику. Влада је изградила масовну пропагандну машину, пошто су независни медији или застрашивани или откупљени, а десничарски медији трансформисани су у квази државне. Иако се Фидес некада залагао за спољну политику која се противи руској, Орбан је пригрлио Владимира Путина и обрадовао се руским улагањима и корупцијом која је уследила из тога.
У Америци, Републиканска странка већ деценију гради сличне темеље. Незадовољство због финансијске кризе из 2008. године премештено је у Ти парти, десничарски популистички покрет у коме су се окупили углавном бели хришћански гласачи. Половина америчких држава је усвојила рестриктивне законе о гласању током протекле деценије. Републиканска странка је обогатила елитну донаторску класу која је потрошила милијарде на десничарску политику.
"Фокс њуз" служи као платформа за десничарску пропагандну машинерију. Странка се методички фокусирала на судове - од ометања судија именованих од стране Барака Обаме, до убрзане трансформације правосуђа под Доналдом Трампом. И попут Фидеса, Републиканска странка је прешла пут са спољне политике укорењене у сукобу са Русијом до циничне мешавину "удварања" Путину и порицања руског уплитања у изборне процесе у земљи.
У Мађарској је, како би оправдао своје напоре, Орбан вешто и немилосрдно пропагирао десничарски популизам, истичући истовремено недостатке либералне демократије и привлачност национализна - хришћански идентитет, национални суверенитет, неповерење у међународне институције, противљење имиграцији и презир према политички коректним либералним елитама. поента је у разбијању "статуса кво", пише Атлантик. Ако учините да се маса осећа моћном одговарајући на њене приговоре, добићете њену подршку.
Слично томе, у Америци је Трамп изградио нелиберални националистички лук који је повезао деценијске напоре његове странке и учврстио ауторитарни правац. Попут Орбана, он решава "притужбе" масе са ротирајућим главним зликоваца. Након што је Трамп преузео дужност, његова администрација је следила „деконструкцију административне државе“, заједно са непоштивањем демократских норми, промовисањем лојалиста, помиловањем Трампових савезника и притисцима на стране владе да истраже Трампове политичке противнике. Ова администрација је већ сменила генералне инспекторе, на сличан начин на који је Орбан током првог мандата протерао политичке непријатеље, прекршила етичка правила и одупире се готово било каквом облику надзора од стране Конгреса.
Сличности између Орбановог и Трамповог првог мандата су јасне, истиче "Атлантик" и пита се да ли то значи да би Трамповим реизбором у новембру Америка дочекала мађарски сценарио, односно коначно одустајање од демократије.
Структуралне промене мађарске демократије које је Орбан извршио омогућиле су му следеће - изабран је за трећи мандат 2018. године са мање од половине гласова народа, а ипак председава над свим мађарским полугама моћи. Ако Трумп буде реизабран, и он ће готово сигурно добити мање од половине гласова, а са свим системскм променама које је до сада извршио јасно готово је сигурно и да ће Америку учинити још више налик Мађарској.
Прочитајте ОВДЕ какав је то пакао у најави.
Извор: Блиц
