Подсетимо, односи између Русије и Јапана већ дуго су под сенком непостојања мировног споразума, којим би и формално био окончан рат између две државе, иначе последица и заоставштина Другог светског рата. Формално, сукоб је окончан 1956. године, али коначни договор никада није озваничен.
Главна препрека за стављање потписа на мировни споразум је то што Русија не жели Јапану да препусти јужнокурилска острва Јунашир, Шикотан, Итуруп и групу мањих острва под заједничким називом Хабомаи, а које је под своје узела као победница у Другом светском рату. Иначе, ови простори су „Трактатом о трговини и границама”, који су давне 1855. потписали царска Русија и Јапан, припали Земљи излазећег сунца, која их и данас сматра својом неотуђивом територијом.
Дешавања у Украјини, глобалне промене и распад геополитичког система, којем сведочимо последњих месеци и те како се односи и на Јапан. Американци и данас само на острву Окинава држе војну базу са око 25.000 маринаца и не показују намеру да одатле оду. Истовремено, велики сусед Кина, увелико је изашла из фазе комунизма и духа маоизма и постала један од светских економских, па и политичких моћника. Јапан се суочава са светским играчима који су способни да цео свет поведу у правцу неповољном по власти у Токију.
Украјинско-руски рат одавно је престао да буде локални сукоб. Отвореним уплитањем САД и НАТО-а цела ствар је подигнута на глобални ниво и као таква узрокује проблеме који дотичу практично сваки део наше планете. Санкције које је Запад увео Русији погађају и оне који не само да нису уплетени у рат, већ од њега на сваки начин покушавају да се дистанцирају.
У таквим околностима и Јапан покушава да се прилагоди новонасталој ситуацији и оштријом политиком према Русији покаже своју верност Сједињеним Америчким Државама. Из Москве одговарају да је „немогуће разговарати о потписивању темељног документа о билатералним односима са државом која заузима отворено непријатељски став и настоји да нашкоди интересима Русије”.
Такође, у Токију нису могли да остану по страни европских збивања, посебно имајући у виду амбиције Северне Кореје, свесне да јој актуелне промене иду у прилог. Тако је прошле недеље још један пројектил испаљен са те стране прелетео Јапан и узнемиривши овдашњу јавност срушио се негде у водама Тихог океана.
Како је саопштено у Токију, тамошња влада спремна је да убрза договоре са савезницима о увођењу додатних санкција Русији. У том смислу настоји се да се противљење одлуци четири украјинска региона (Доњецке и Луганске републике и Херсонске и Запорошке области) који су недавно изгласали вољу да се ставе под управу Москве, повеже са противљењем руској управи над четири поменута острва. У том смислу Јапан се отворено придружио својим партнерима: Великој Британији, Канади, Француској, Немачкој Италији, САД и Европској унији.
Неки дипломатски потези у том смислу већ су подузети. Пре неколико дана Токио је наредио руском конзулу у Сапороу да напусти јапанску територију, а све као одговор на недавно избацивање јапанског конзула из конзулата у Владивостоку. Како су пренели медији, поменути дипломата је оптужен за шпијунажу против Русије.
„Јасно је да овај последњи корак јапанске стране може само да води ка даљем погоршању билатералних односа наших земаља, а који су деградирани од недавно као резултат деструктивне политике Токија (увођења јапанских санкција Русији због рата у Украјини)”, изјавио је овим поводом руски амбасадор Михаил Галузин.
По мишљењу Феликса К. Чанга, са америчког Института за политичка истраживања, колико год били замућени односи између Јапана и Русије, они нису безнадежни.
„Јапан се није у потпуности одвојио од Русије. Мада је Токио обуставио увоз руског угља, није зауставио куповину руске нафте и природног гаса. Штавише, Јапан је у априлу постигао нови договор са Русијом о квотама за риболов лососа и пастрмке. Што су строже економске санкције Запада Русији, Јапан има више утицаја, посебно ако би Кина и Русија поклекле као током „хладног рата”.
„Иако Кишида можда има мало интереса да сада разговара са Русијом, Јапан би се могао наћи у бољој позицији да то учини у будућности. Наравно, ако то учини прерано, постоји ризик да иритира западне савезнике, посебно Сједињене Државе. Али Токио би могао да тврди да би, у будућности, и Вашингтону, било од користи да се Јапан фокусира на Кину, уместо да преко рамена гледа на Русију”, резонује Чанг.
О условима за улазак Белорусије у рат прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
