Podsetimo, odnosi između Rusije i Japana već dugo su pod senkom nepostojanja mirovnog sporazuma, kojim bi i formalno bio okončan rat između dve države, inače posledica i zaostavština Drugog svetskog rata. Formalno, sukob je okončan 1956. godine, ali konačni dogovor nikada nije ozvaničen.
Glavna prepreka za stavljanje potpisa na mirovni sporazum je to što Rusija ne želi Japanu da prepusti južnokurilska ostrva Junašir, Šikotan, Iturup i grupu manjih ostrva pod zajedničkim nazivom Habomai, a koje je pod svoje uzela kao pobednica u Drugom svetskom ratu. Inače, ovi prostori su „Traktatom o trgovini i granicama”, koji su davne 1855. potpisali carska Rusija i Japan, pripali Zemlji izlazećeg sunca, koja ih i danas smatra svojom neotuđivom teritorijom.
Dešavanja u Ukrajini, globalne promene i raspad geopolitičkog sistema, kojem svedočimo poslednjih meseci i te kako se odnosi i na Japan. Amerikanci i danas samo na ostrvu Okinava drže vojnu bazu sa oko 25.000 marinaca i ne pokazuju nameru da odatle odu. Istovremeno, veliki sused Kina, uveliko je izašla iz faze komunizma i duha maoizma i postala jedan od svetskih ekonomskih, pa i političkih moćnika. Japan se suočava sa svetskim igračima koji su sposobni da ceo svet povedu u pravcu nepovoljnom po vlasti u Tokiju.
Ukrajinsko-ruski rat odavno je prestao da bude lokalni sukob. Otvorenim uplitanjem SAD i NATO-a cela stvar je podignuta na globalni nivo i kao takva uzrokuje probleme koji dotiču praktično svaki deo naše planete. Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji pogađaju i one koji ne samo da nisu upleteni u rat, već od njega na svaki način pokušavaju da se distanciraju.
U takvim okolnostima i Japan pokušava da se prilagodi novonastaloj situaciji i oštrijom politikom prema Rusiji pokaže svoju vernost Sjedinjenim Američkim Državama. Iz Moskve odgovaraju da je „nemoguće razgovarati o potpisivanju temeljnog dokumenta o bilateralnim odnosima sa državom koja zauzima otvoreno neprijateljski stav i nastoji da naškodi interesima Rusije”.
Takođe, u Tokiju nisu mogli da ostanu po strani evropskih zbivanja, posebno imajući u vidu ambicije Severne Koreje, svesne da joj aktuelne promene idu u prilog. Tako je prošle nedelje još jedan projektil ispaljen sa te strane preleteo Japan i uznemirivši ovdašnju javnost srušio se negde u vodama Tihog okeana.
Kako je saopšteno u Tokiju, tamošnja vlada spremna je da ubrza dogovore sa saveznicima o uvođenju dodatnih sankcija Rusiji. U tom smislu nastoji se da se protivljenje odluci četiri ukrajinska regiona (Donjecke i Luganske republike i Hersonske i Zaporoške oblasti) koji su nedavno izglasali volju da se stave pod upravu Moskve, poveže sa protivljenjem ruskoj upravi nad četiri pomenuta ostrva. U tom smislu Japan se otvoreno pridružio svojim partnerima: Velikoj Britaniji, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj Italiji, SAD i Evropskoj uniji.
Neki diplomatski potezi u tom smislu već su poduzeti. Pre nekoliko dana Tokio je naredio ruskom konzulu u Saporou da napusti japansku teritoriju, a sve kao odgovor na nedavno izbacivanje japanskog konzula iz konzulata u Vladivostoku. Kako su preneli mediji, pomenuti diplomata je optužen za špijunažu protiv Rusije.
„Jasno je da ovaj poslednji korak japanske strane može samo da vodi ka daljem pogoršanju bilateralnih odnosa naših zemalja, a koji su degradirani od nedavno kao rezultat destruktivne politike Tokija (uvođenja japanskih sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini)”, izjavio je ovim povodom ruski ambasador Mihail Galuzin.
Po mišljenju Feliksa K. Čanga, sa američkog Instituta za politička istraživanja, koliko god bili zamućeni odnosi između Japana i Rusije, oni nisu beznadežni.
„Japan se nije u potpunosti odvojio od Rusije. Mada je Tokio obustavio uvoz ruskog uglja, nije zaustavio kupovinu ruske nafte i prirodnog gasa. Štaviše, Japan je u aprilu postigao novi dogovor sa Rusijom o kvotama za ribolov lososa i pastrmke. Što su strože ekonomske sankcije Zapada Rusiji, Japan ima više uticaja, posebno ako bi Kina i Rusija poklekle kao tokom „hladnog rata”.
„Iako Kišida možda ima malo interesa da sada razgovara sa Rusijom, Japan bi se mogao naći u boljoj poziciji da to učini u budućnosti. Naravno, ako to učini prerano, postoji rizik da iritira zapadne saveznike, posebno Sjedinjene Države. Ali Tokio bi mogao da tvrdi da bi, u budućnosti, i Vašingtonu, bilo od koristi da se Japan fokusira na Kinu, umesto da preko ramena gleda na Rusiju”, rezonuje Čang.
O uslovima za ulazak Belorusije u rat pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
