Овако саговорници Косово онлајна сагледавају шта могу бити следећи кораци Приштине, након упада припадника Косовске полиције најпре у просторије општине Гора у Враништу, а затим и у Привремене органе општина Пећ у Гораждевцу, Клина у Видању и Исток у Осојану, током којих је приведено седам Срба, као и после затварања амбуланте у Приштини, Дома здравља у Осојану, хапшења радника „Поште“ у Гораждевцу и одузимања новца намењеног пензијама.
Један од наредних сценарија који се такође не искључује су и упади у здравствене и образовне установе, а све са циљем застрашивања Срба и оног крајњег - обустављања рада институција које су од значаја за њихов останак на Косову.
Политиколог Огњен Гогић каже за Косово онлајн да места у којима је полиција већ деловала нису била случајно одабрана. Објашњава да се то догодило у најрањивијим срединама, у којима је било најлакше ући у Привремене органе и запленити неки инвентар, што није била захтевна полицијска операција. Намера је, истиче, била демонстрирање силе и да се људи заплаше.
„То је испипавање терена и граница. Ако то прође, сигурно ће се ићи даље. Треба имати у виду да у местима у којима се то већ десило, у Гори и у метохијским селима, живе Срби и Горанци ван српских општина. Ту не постоје општине са српском већином, нема српских одборника у локалним скупштинама. Срби тамо немају никакву институционалну заштиту и ти органи су имали одређени значај. То није била случајно одабрана мета. Друга је прича по централном Косову где имате Општину Грачаница по косовском систему, па ипак имате неку врсту институционалне заштите. Тога у Метохији нема и ту се последице најтеже осећају“, закључује Гогић.
Он, међутим, очекује да ће косовске власти у наредном периоду наставити са акцијом затварања Привремених органа у српским срединама, да ће то уследити по централном Косову и доћи до севера, па и да је питање времена када ће се ударити на болнице и школе.
„То се на неки начин и започело у Приштини и Осојану, а Приштина ће увек имати исти аргумент – да су те здравствене и образовне установе за њих нелегалне, мимо косовског система. Можда неће да иду толико далеко да затворе и забране некоме рад, али довољно је да дођу са полицијом, да поремете рад и унесу страх код становништва и да онда људи избегавају да одлазе у те установе и да траже себи излаз у централној Србији. На тај начин постижу исти циљ - да се обуставља рад тих институција које су од виталног значаја за опстанак Срба на Косову“, наводи Гогић.
Притом, како каже, тако ће се и послати порука која се већ чула, а то је да Србија више не може да има своје институције.
„Тиме се ствара услов за одлазак Срба са Косова јер онемогућавате њихов живот, сечете грану на којој седе, јер када не могу да се лече и да школују децу, да остваре приход, који онда разлог имају да остану на Косову?“, наводи Гогић.
И историчар Александар Гуџић сматра да је ће власт Аљбина Куртија наставити са акцијама попут упада полиције у српске Привремене органе или амбуланте, јер је, каже, то прилика за Куртија да себе представи као „бескрупулозног борца за косовске, односно албанске националне интересе“.
Гуџић за Косово онлајн каже и да би покровитељи косовске независности могли да спрече овакве потезе, али да мисли да они прећутно дозвољавају такав облик понашања Аљбина Куртија.
Наш саговорник оцењује да је лидер Самоопредељења дошао на власт на политици екстремног популизма и национализма и да жели да се пред својим бирачким телом представи као човек који хоће да заврши све оно што претходне политичке елите 1999. године и касније нису урадиле, односно да уништи последње остатке српског присуства на овим просторима.
„Једино овако посматрам упаде до зуба наоружаних специјалних јединица у паркове, вртиће и објекте у којима су смештени Привремени органи у Гораждевцу и Осојану. И сва је прилика да ће наставити са тим јер је то прилика да себе представи као бескрупулозног борца за косовске националне интересе, односно албанске националне инетресе“, каже Гуџић.
Како додаје, у оваквим околностима, Срби на Косову имају два избора.
„Да оду или да трпе и да чекају нека боља времена, слободу. Мислим да ће се одлучити за ово друго“, навео је Гуџић.
О томе да ли неко може да спречи акције које предузима косовска власт у српским срединама, он каже да би то могле земље Запада.
„У оваквом деловању Куртија могу да спрече покровитељи косовске независности, пре свега земље западне демократије – САД, Велика Британија, Немачка и Француска, које су највише уложиле у косовску државност, а да ли ће то урадити, зависи од њих. Мислим да они прећутно дозвољавају овакав облик понашања Аљбина Куртија“, закључио је Гуџић.
Програмска менаџерка НВО Друштвена иницијатива Милица Андрић Ракић има нешто другачији поглед на то шта могу бити наредни кораци Приштине, па каже да не верује да ће се ићи даље од Привремених органа и да претпоставља да ће држати симболичких ствари попут уклањања билборда са ликовима српских политичара или са српском заставом.
“Тешко је предвидети, али претпостављам да ће се ипак држати ових симболичких ствари. Можемо да очекујемо неку врсту стављања јавног простора под изговор владавине права и укањање објеката који нису негде уписани и сматрају се нелегалним ако имају обележје Србије или српског идентитета. Претпостављам да ће се то наставити јер у Приштини доста мирише на изборе. Тако гледам и на све ове посете, Џељаља Свечље и Ељберта Краснићија северу бар три пута у току једне недеље и све то видим као предизборну кампању а не нужно као потезе против српских институција. Оно што јесте проблем је ова одлука са динаром и како ће се то даље развијати“, каже Андрић Ракић.
Истиче да је упад полиције у Привремене органе, посебно у Метохији био јако узнемирујући јер се ради о врло изолованим, малим заједницама, као што је случај и у општини Гора. Подсећа да је први Привремени орган српских институција на Косову који је био затворен био ПО Штрпце још пре две године.
„Физичко затварање тих институција није исто што и њихово затварање, оне успевају да раде и даље. И осим тог симболичког, чак и пропагандног ефекта који то има у албанској јавности, тим потезима се засад застрашују Срби, али те институције се неће заиста затворити, већ ће наставити да раде у још тежим условима“, каже Андрић Ракић.
На питање да ли овакве потезе Приштине неко може да спречи, наша саговорница каже да у западном свету има много актера који то могу да спрече али да је проблем што они покушавају да нађу баланс између акција које ће тако нешто спречити и тога да се не начини превелика штета Косову и да се не погорша позиција Косова у дијалогу.
„Они јасно праве разлику између Косова и њихове визије о Косову као независне државе која ће ући у НАТО, првенствено да би Кфор могао да се повуче са те територије и Аљбина Куртија који тренутно много чини на подизању тензија. Док год је Курти премијер неће бити озбиљнијих акција против њега јер га та титула штити. Оног тренутка када, и ако он не буде могао да формира владу његова политичка каријера ће бити озбиљно доведена у питање бар када су западни лидери у питању“, сматра Андрић Ракић.
Извор: Косово онлајн
