Ovako sagovornici Kosovo onlajna sagledavaju šta mogu biti sledeći koraci Prištine, nakon upada pripadnika Kosovske policije najpre u prostorije opštine Gora u Vraništu, a zatim i u Privremene organe opština Peć u Goraždevcu, Klina u Vidanju i Istok u Osojanu, tokom kojih je privedeno sedam Srba, kao i posle zatvaranja ambulante u Prištini, Doma zdravlja u Osojanu, hapšenja radnika „Pošte“ u Goraždevcu i oduzimanja novca namenjenog penzijama.
Jedan od narednih scenarija koji se takođe ne isključuje su i upadi u zdravstvene i obrazovne ustanove, a sve sa ciljem zastrašivanja Srba i onog krajnjeg - obustavljanja rada institucija koje su od značaja za njihov ostanak na Kosovu.
Politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da mesta u kojima je policija već delovala nisu bila slučajno odabrana. Objašnjava da se to dogodilo u najranjivijim sredinama, u kojima je bilo najlakše ući u Privremene organe i zapleniti neki inventar, što nije bila zahtevna policijska operacija. Namera je, ističe, bila demonstriranje sile i da se ljudi zaplaše.
„To je ispipavanje terena i granica. Ako to prođe, sigurno će se ići dalje. Treba imati u vidu da u mestima u kojima se to već desilo, u Gori i u metohijskim selima, žive Srbi i Goranci van srpskih opština. Tu ne postoje opštine sa srpskom većinom, nema srpskih odbornika u lokalnim skupštinama. Srbi tamo nemaju nikakvu institucionalnu zaštitu i ti organi su imali određeni značaj. To nije bila slučajno odabrana meta. Druga je priča po centralnom Kosovu gde imate Opštinu Gračanica po kosovskom sistemu, pa ipak imate neku vrstu institucionalne zaštite. Toga u Metohiji nema i tu se posledice najteže osećaju“, zaključuje Gogić.
On, međutim, očekuje da će kosovske vlasti u narednom periodu nastaviti sa akcijom zatvaranja Privremenih organa u srpskim sredinama, da će to uslediti po centralnom Kosovu i doći do severa, pa i da je pitanje vremena kada će se udariti na bolnice i škole.
„To se na neki način i započelo u Prištini i Osojanu, a Priština će uvek imati isti argument – da su te zdravstvene i obrazovne ustanove za njih nelegalne, mimo kosovskog sistema. Možda neće da idu toliko daleko da zatvore i zabrane nekome rad, ali dovoljno je da dođu sa policijom, da poremete rad i unesu strah kod stanovništva i da onda ljudi izbegavaju da odlaze u te ustanove i da traže sebi izlaz u centralnoj Srbiji. Na taj način postižu isti cilj - da se obustavlja rad tih institucija koje su od vitalnog značaja za opstanak Srba na Kosovu“, navodi Gogić.
Pritom, kako kaže, tako će se i poslati poruka koja se već čula, a to je da Srbija više ne može da ima svoje institucije.
„Time se stvara uslov za odlazak Srba sa Kosova jer onemogućavate njihov život, sečete granu na kojoj sede, jer kada ne mogu da se leče i da školuju decu, da ostvare prihod, koji onda razlog imaju da ostanu na Kosovu?“, navodi Gogić.
I istoričar Aleksandar Gudžić smatra da je će vlast Aljbina Kurtija nastaviti sa akcijama poput upada policije u srpske Privremene organe ili ambulante, jer je, kaže, to prilika za Kurtija da sebe predstavi kao „beskrupuloznog borca za kosovske, odnosno albanske nacionalne interese“.
Gudžić za Kosovo onlajn kaže i da bi pokrovitelji kosovske nezavisnosti mogli da spreče ovakve poteze, ali da misli da oni prećutno dozvoljavaju takav oblik ponašanja Aljbina Kurtija.
Naš sagovornik ocenjuje da je lider Samoopredeljenja došao na vlast na politici ekstremnog populizma i nacionalizma i da želi da se pred svojim biračkim telom predstavi kao čovek koji hoće da završi sve ono što prethodne političke elite 1999. godine i kasnije nisu uradile, odnosno da uništi poslednje ostatke srpskog prisustva na ovim prostorima.
„Jedino ovako posmatram upade do zuba naoružanih specijalnih jedinica u parkove, vrtiće i objekte u kojima su smešteni Privremeni organi u Goraždevcu i Osojanu. I sva je prilika da će nastaviti sa tim jer je to prilika da sebe predstavi kao beskrupuloznog borca za kosovske nacionalne interese, odnosno albanske nacionalne inetrese“, kaže Gudžić.
Kako dodaje, u ovakvim okolnostima, Srbi na Kosovu imaju dva izbora.
„Da odu ili da trpe i da čekaju neka bolja vremena, slobodu. Mislim da će se odlučiti za ovo drugo“, naveo je Gudžić.
O tome da li neko može da spreči akcije koje preduzima kosovska vlast u srpskim sredinama, on kaže da bi to mogle zemlje Zapada.
„U ovakvom delovanju Kurtija mogu da spreče pokrovitelji kosovske nezavisnosti, pre svega zemlje zapadne demokratije – SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska, koje su najviše uložile u kosovsku državnost, a da li će to uraditi, zavisi od njih. Mislim da oni prećutno dozvoljavaju ovakav oblik ponašanja Aljbina Kurtija“, zaključio je Gudžić.
Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić ima nešto drugačiji pogled na to šta mogu biti naredni koraci Prištine, pa kaže da ne veruje da će se ići dalje od Privremenih organa i da pretpostavlja da će držati simboličkih stvari poput uklanjanja bilborda sa likovima srpskih političara ili sa srpskom zastavom.
“Teško je predvideti, ali pretpostavljam da će se ipak držati ovih simboličkih stvari. Možemo da očekujemo neku vrstu stavljanja javnog prostora pod izgovor vladavine prava i ukanjanje objekata koji nisu negde upisani i smatraju se nelegalnim ako imaju obeležje Srbije ili srpskog identiteta. Pretpostavljam da će se to nastaviti jer u Prištini dosta miriše na izbore. Tako gledam i na sve ove posete, DŽeljalja Svečlje i Eljberta Krasnićija severu bar tri puta u toku jedne nedelje i sve to vidim kao predizbornu kampanju a ne nužno kao poteze protiv srpskih institucija. Ono što jeste problem je ova odluka sa dinarom i kako će se to dalje razvijati“, kaže Andrić Rakić.
Ističe da je upad policije u Privremene organe, posebno u Metohiji bio jako uznemirujući jer se radi o vrlo izolovanim, malim zajednicama, kao što je slučaj i u opštini Gora. Podseća da je prvi Privremeni organ srpskih institucija na Kosovu koji je bio zatvoren bio PO Štrpce još pre dve godine.
„Fizičko zatvaranje tih institucija nije isto što i njihovo zatvaranje, one uspevaju da rade i dalje. I osim tog simboličkog, čak i propagandnog efekta koji to ima u albanskoj javnosti, tim potezima se zasad zastrašuju Srbi, ali te institucije se neće zaista zatvoriti, već će nastaviti da rade u još težim uslovima“, kaže Andrić Rakić.
Na pitanje da li ovakve poteze Prištine neko može da spreči, naša sagovornica kaže da u zapadnom svetu ima mnogo aktera koji to mogu da spreče ali da je problem što oni pokušavaju da nađu balans između akcija koje će tako nešto sprečiti i toga da se ne načini prevelika šteta Kosovu i da se ne pogorša pozicija Kosova u dijalogu.
„Oni jasno prave razliku između Kosova i njihove vizije o Kosovu kao nezavisne države koja će ući u NATO, prvenstveno da bi Kfor mogao da se povuče sa te teritorije i Aljbina Kurtija koji trenutno mnogo čini na podizanju tenzija. Dok god je Kurti premijer neće biti ozbiljnijih akcija protiv njega jer ga ta titula štiti. Onog trenutka kada, i ako on ne bude mogao da formira vladu njegova politička karijera će biti ozbiljno dovedena u pitanje bar kada su zapadni lideri u pitanju“, smatra Andrić Rakić.
Izvor: Kosovo onlajn
