Odlučno sam protiv sankcija Rusiji. Ne samo iz istorijskih i brojnih moralnih razloga, već i zbog racionalnog privrednog računa. Kakvo bi bilo dejstvo naših sankcija prema jednoj zemlji poput Rusije? Razume se da to u privrednom smislu Rusiji ne bi moglo da naudi. Čini mi se da bismo tim sankcijama - efikasno sankcionisali sami sebe - kaže u razgovoru za „Novosti“ Ivan Mrkić, savetnik predsednika Republike i doskorašnji šef diplomatije.
Ako uporedimo posledice koje bi proizašle iz pridruživanja sankcijama i negativne efekte otpora prema zahtevima EU, čiji deo želimo da postanemo, šta kaže proračun - na kojoj strani je minus veći? - Ne bih se bavio posledicama hipotetičnih „kobnih“ odluka. Pitanje odnosa prema EU i Rusiji ne bi ni smelo da se formuliše kao „ili-ili“. Dakle, nastavljamo saradnju sa Rusijom i pojačavamo brzinu pregovaranja sa EU čijem članstvu težimo, što smo svojevoljno izabrali kao prioritet. Naša zemlja je bila pod dugim i nepravednim sankcijama. Narod je trpeo, a ne politička elita. Da li bi sada bilo ljudski da mi nekome zavodimo sankcije?
Moskva je procenila da može da se suoči sa problemima koje joj donose kaznene mere. Zbog čega, onda, toliko insistiranje da i Srbija u njima učestvuje? - Nisam osetio ništa približno. „Insistiranje“ nije obeležilo bilo koji razgovor našeg predsednika Tomislava Nikolića sa stranim zvaničnicima. Moje iskustvo je isto, a srećem se dnevno sa mnoštvom ambasadora i predstavnika EU. Tokom posete pomoćnika državnog sekretara SAD, gđe Viktorije Nuland nijednom rečju tako nešto nije traženo. Naprotiv, izraženo je puno razumevanje za naše prijateljstvo i specijalne veze sa Rusijom. Bilo je bezbroj spekulacija u medijima da je Federika Mogerini, ministarska inostranih poslova Italije i aktuelni predsedavajući EU, došla da nas „uceni“, a ništa slično se nije desilo.
Pročitajte i:Mrkić: Vatikan neće priznati Kosovo
Istina je da je iznela očekivanja da će Srbija u nastupajućim mesecima i godinama biti u stanju da se češće pridružuje spoljnopolitičkim stavovima EU. To je normalno i činićemo sve da budemo u mogućnosti da podržimo našu buduću evropsku porodicu. Ali, opet, i samo, posle podrobnog procenjivanja u čemu su naši vitalni interesi. Nekada ćemo žrtvovati parcijalne interese u ime solidarnosti sa prijateljima u EU, ali nikako ne smemo dozvoliti da pogrešnim odlukama gubimo sve, i naše osnovne principe.
Hoće li, ipak, pritisci ići do tačke kada ćemo morati da presečemo: EU ili Rusija? - Nema „presecanja“. Nastojaćemo da učinimo sve da usklađujemo stavove sa EU. Iskreno se nadamo da će Ukrajina i Rusija, dve bratske, slovenske zemlje da iznađu rešenje mirnim putem i učine sve kaznene mere suvišnim.
Referendum izlišanDa li su sankcije Rusiji tema specifične težine da bi o njoj trebalo da se izjasne i sami građani na referendumu? - Mislim da znam kakav bi bio rezultat takvog izjašnjavanja i da bi ono potvrdilo ispravnost politike koju dosledno sprovodi država. Verujem da bi se u nekoj anketi velika većina našeg naroda izjasnila protiv referenduma, jer je izlišan. To je veoma skup poduhvat, predviđen za pitanja od konstitucionalnog značaja, a može i da uzavri političke strasti. Gubilo bi se vreme, a pažnja je preko potrebna da bi se obavile sve najavljene reforme naše vlade.
Izvor: Novosti onlajn
